Tri poglavlja i dalje u „paketu”

Pitanje normalizacije odnosa s Kosovom ostaje ključno političko pitanje koje određuje momenat otvaranja poglavlja i ide paralelno s poglavljima 23 i 24, izjavila je šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević.

Iako se nekima u prvi mah moglo učiniti da je evropski komesar Johanes Han u Beograd doneo vest o promeni briselske strategije u otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom to se ipak nije dogodilo. Njegova izjava, na zajedničkoj konferenciji za novinare s premijerom Aleksandrom Vučićem, da postoji zajedničko opredeljenje u državama članicama EU da se prvo počne s poglavljima u vezi s vladavinom prava, odnosno poglavljima 23 i 24, za koja se inače odavno priča da će s poglavljem 35, o Kosovu, biti prvootvorena, mogla je da zazvuči i kao da će Brisel možda povući drugačiji potez, da će, recimo, najpre otvoriti ova dva poglavlja, bez poglavlja o Kosovu.

Ali, sudeći prema tumačenjima domaćih posmatrača, neće biti tako: sva tri poglavlja – koja šef srpske diplomatije Ivica Dačić slikovito naziva „veto” poglavljima, jer od početka do kraja pregovora mogu da zaustave pregovore u svakom trenutku – ostaju i dalje u istoj ravni.

Dan posle Hanove posete šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je da „ova tri poglavlja imaju potpuno istu snagu u procesu”. Ona je, pri tome, precizirala da pitanje normalizacije odnosa s Kosovom ostaje ključno političko pitanje „koje određuje momenat otvaranja poglavlja”, te da ono ide paralelno s druga dva poglavlja.

Na Hanovu primedbu, prenetu posle njegovog susreta s predsednikom Tomislavom Nikolićem, da je Kosovo jedna strana medalje, a da je druga spremnost države na otvaranje poglavlja, te da oni i dalje čekaju akcioni plan za poglavlja 23 i 24, koji je, kako je rekao, Srbija obećala prošle nedelje, istoga dana odgovorio je premijer Vučić. Uz poruku da je članstvo u EU strateški cilj Srbije i da je odluka o otvaranju poglavlja na Briselu, Hanu je uručio akcione planove za ta poglavlja.

Međutim, šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport istakao je, u petak, na konferenciji „EU na prekretnici? Posledice za Srbiju”, da je premijer Srbije evropskom komesaru predao „treću ruku” planova za poglavlja 23 i 24. „To će biti detaljno proučeno i ako ti akcioni planovi budu odobreni, to će biti dobra osnova da Evropska komisija da pozitivnu preporuku za otvaranje poglavlja do kraja godine”, izjavio je Davenport.

I zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga ukazuje da „nažalost, ne mora, da znači da je to i poslednji nacrt akcionog plana koji sastavljamo za ova poglavlja”.

Uzimajući u obzir proceduru i to da za otvaranje ova dva najzahtevnija i najbitnija poglavlja akcioni planovi treba da budu prihvaćeni od strane država članica EU, Varga ne veruje da je realno očekivati da će to biti završeno pre nego što se ispune uslovi za poglavlje 35, što znači da procesi na tri najvažnija polja „teku paralelno”. Podsetimo da je Han rekao da „kad razgovarate s 28 članica svaka ima svoj pogled na stvari i svoje interese”.

S druge strane, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, kazala je, u petak, na sednici Odbora za evropske integracije, da i dalje ima nejasnoća oko poglavlja 35. Ona je istakla da nije definisan način kako će se pregovarati, ali, kako je navela, čeka se nastavak dijaloga Beograda i Prištine, te će se videti kako će se to pitanje razvijati. S tim u vezi podsetimo da je Marko Đurić obavestio javnost da je Priština odlučila da otkaže ranije zakazane pregovore o zajednici srpskih opština.

Kad je reč o poglavljima koja se zapravo odnose na pravosuđe i osnovna prava, kao i na pravdu, slobodu i bezbednost, briselska „lupa” je izuzetno jaka. Evropski standardi govore o jačanju nezavisnosti, nepristranosti i profesionalnosti u pravosuđu, sprovođenju mera prevencije i borbe protiv korupcije, kao i očuvanje visokih standarda zaštite ljudskih prava i prava manjina. I nismo samo mi morali da, na osnovu primedbi iz Brisela, dorađujemo akcione planove za pomenuta „pravosudna” poglavlja, već su i drugi morali zbog njih na popravni. Samo za poglavlje 24, koje se odnosi na spoljne granice, šengenski sistem, migracije, Crna Gora je imala pet verzija akcionog plana.

Inače, prvo poglavlje koje je otvorila Crna Gora bilo je ono koje se odnosilo na nauku i istraživanja, decembra 2012, zatim na obrazovanje, s proleća 2013, da bi te godine, u decembru otvorila i set poglavlja, među kojima su bila poglavlja 23 i 24, za koja je rečeno da neće moći biti zatvorena ukoliko Crna Gora ne bude ispunjavala očekivanja iz Brisela i da će biti otvorena tokom celog pregovaračkog procesa.

Posle Hrvatske, koja je ta poglavlja otvorila na kraju pregovora s EU, promenjen je, kako kaže Varga, sistem i Brisel od tada odmah, na početku pregovora, kreće sa otvaranjem najtežih poglavlja.

Izvor: Politika