Srbija se pridružuje EU u svemu osim u sankcijama Rusiji

Iz ugla EU u usklađivanju Srbije sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom ima oscilacija, ali je opšti trend vrlo pozitivan ako se ostavi po strani pitanje sankcija prema Rusiji, rečeno je 13. maja na skupu o toj evropskoj politici u Beogradu. Stav Srbije je da da se u spoljnoj i bezbednosnoj politici pridružuje svemu iz Unije osim u sankcijama prema Rusiji, poručeno je na skupu. Srbija, nakon skrininga, očekuje izveštaj za poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku EU, a taj izveštaj bi, kako je najavljeno na skupu, mogao da bude uskoro predstavljen. Osim pitanja sankcija, važnu ulogu u usklađivanju sa EU na tom planu imaju i druge aktivnosti, poput učešća u evropskim mirovnim misijama. Srbija učestvuje u četiri mirovne misije EU i po broju učesnika zauzima sedmo mesto u Evropi.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da se Srbija, kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pridružuje svemu iz EU osim u sankcijama prema Rusiji.

"Kada spomenete poglavlje 31, odnosno usklađivanje naše spoljne i bezbednosne politike sa EU, uglavnom se sve svodi na pitanje hoćete li se pridružiti sankcijama protiv Rusije. Međutim ovo poglavlje je mnogo kompleksnije", rekao je Dačić na otvaranjau Konferencije "Zajednička spoljna i bezbednosna politika i pristupanje Srbije EU".

Dačić je istakao da se Srbija obavezala na postpeno usklađivanje sa regulativom EU. "Ali, posto je Srbija u svemu neumerena, mi smo to uradili već u prvoj godini (od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju), odnosno prethodnih godina imali smo 97% usklađenosti sa stavovima i izjavama EU, za razliku od drugih zemalja kandidata koje su to radile postpeno", dodao je.

Dačić je rekao da je u godini kada je Srbija "rekla da neće uvesti sankcije Rusiji procenta usklađivanja opao".

On je istakao da se Srbija u svim odlukama rukovodi svojim ekonomskim i političkim interesima i ocenio da je njena procena da ostane neutralna bila dobra jer joj je to omogućilo da kao predsedavajuća OEBS-a ima dobru komunikaciju sa svim stranama i da radi na smanjenju tenzija u Ukrajini.

"Srbija želi da bude značajan faktor regionalne stabilnosti i značajan partner u rešavanju međunarodnih kriza.... Prihvatili smo sve pozive EU za učešće u mirovnim misijama", rekao je Dačić i dodao da Srbija učestvuje u četiri mirovne misije EU i po broju učesnika zauzima sedmo mesto u Evropi i prvo u regionu.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je na skupu da u usklađivanju Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom ima oscilacija, ali da je opšti trend vrlo pozitivan ako se ostavi po strani pitanje sankcija EU prema Rusiji.

"Kada je reč o usklađivanju sa zajednickom spoljnom i bezbednosnom politikom, postoje oscilacije u stepenu usklađenosti, ali je jasno da je opšti trend, ako se zanemari pitanje sankcija prema Rusiji, vrlo pozitivan", izjavio je Devenport.

On je rekao i da Brisel, kada je reč o restriktivnim merama i sankcijama, pozdravlja "ozbiljan način na koji Srbija sagledava kako da prevede svoju političku obavezu i spremnost da primeni neke principe i vrednosti zajedničke spoljne i bezbednosne politike".

Devenport je istakao da je Srbija postala veoma važan partner EU u politickom smislu i ukazao na njenu ulogu u promovisanju stabilnosti i razvijanju dobrosusedskih odnosa.

Zajednički izazovi

Povodom nedavnih dogadaja u Kumanovu, u Makedoniji, Dačić je ukazao da je neophodno zajednički raditi na eliminisanju pretnje terorizma.

I šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, u pozdravnom pismu oragnizatorima konferencije koje je pročitao šef delegacije EU Majkl Devenport, istakla je da "u svetu koji se brzo menja i EU i Srbija se suočavaju sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima, naročito sa istoka i juga".

"Srbija nam pomaže da se borimo protiv pirata uz obale Somalije, kao i u Maliju i Centralnoafričkoj Republici", dodala je.

Navodeći da je Srbija mnogo učinila da se približi standardima EU po pitanju spoljne i bezbednosne politike Mogerini je izrazila očekivanje da će Srbija moći da otvori prva pregovaračka poglavlja sa EU ove godine.

Takvo očekivanje izneo je na skupu i bivši šef švedske diplomatije Karl Bilt koji je izrazio nadu da će ceo region uskoro krenuti u proces pregovora o članstvu. "Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom pokazuje da delite vrednosti i interese EU", rekao je Bilt.

Bivši savetnik u Evropskoj službi za spoljno delovanje Robert Kuper rekao je da je Evropskoj uniji važno da u zemljama koje pristupaju EU vidi pouzdanog partnera, i kao primer toga naveo delovanje srpskih zvaničnika koji su u dijalogu sa Pristinom, kako je rekao, donosili "hrabre odluke".

On je rekao da je neprimenjivanje dogovorenih sporazuma, što se dogodilo u prvoj fazi dijaloga, "vrlo negativna stvar". "Ako ništa ne činite, u redu, ali ako ste postigli sporazum a ne primenite ga, to je vehc vrlo negativna stvar", rekao je Kuper.

Rekao je da je Srbija pitanje sankcija Rusiji rešila na vrlo jednostavan način jer nije clanica EU i ništa je ne obavezuje po tom pitanju.

Uskoro izveštaj sa skrininga za poglavlje 31

Zvaničnik Evropske službe za spoljne poslove Herbert Pribicer (Pribitzer) rekao je na skupu da se nada da će uskoro biti predstavljen nacrt izveštaja sa skrininga Poglavlja 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici čija izrada je u finalnoj fazi. "Nacrt (tog izveštaja) je sada u finalnoj fazi. Nadamo se da će uskoro biti predstavljen", rekao je Pribicer.

Pribicer je rekao da su pregovori o Poglavlju 31. kompleksniji od usklađivanja, i ocenio da je skrining za to poglavlje, koji je održan u julu i oktobru 2014, bio veoma uspešan, a delegacija Srbije dobro pripremljena.

U okviru tog poglavlja se, kako je naveo, ne sagledavaju samo pravni i institucionalni okvir, već i politike i strategije.

Pozdravio je učešće Srbije u mirovnim operacijama EU i izrazio nadu da će se u njih uključiti i civilno osoblje.

Pribicer je rekao da se zajednička spoljna i bezbednosna politika zasniva na konsenzusu dok mnogi kritičari ukazuju na to da članice EU i dalje vode zasebnu nacionalnu spoljnu politiku. On je rekao da su članice međutim obavezne da "aktivno podržavaju tu politiku u duhu lojalnosti" i poštuju odluke, donete konsenzusom.

Pribicer je rekao da je Lisabonskim ugovorom uspostavljen mehanizam za postizanjem konsenzusa ali da on ne može da se nametne članicama.

Crna Gora počinje da zatvara poglavlja sa EU 2016.

Šef tima Crne Gore za pregovore o prijemu u EU Aleksandar Andrija Pejović izjavio je da očekuje da će Crna Gora 2016. godine postepeno početi da zatvara poglavlja u pregovorima, a jedno od prvih moglo biti poglavlje 31 koje je ocenio kao jedno od najlakših.

"Sada smo u procesu otvaranja poglavlja, 18 smo ih otvorili, do kraja godine želimo da stvorimo uslove da se sva otvore, i da 2016. uđemo u postepeno zatvaranje poglavlja", rekao je on na konferenciji o zajednickoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i pristupanju Srbije EU.

On je rekao da je Crna Gora u junu 2014. otvorila to poglavlje, godinu dana od skrininga.

Dodao je da tome nije doprinelo samo to što se Crna Gora pridružila restriktivnim merama i sankcijama EU, već i njeno učešće u mirovnim misijama i u aktivnostima za kontrolu naoružanja.

Pejović je rekao da je od 2010. godine Crna Gora postigla potpunu usaglašenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da se uskladila i s merama koje je EU preduzela zbog ukrajinske krize. O sankcijama Rusiji rekao je da njihovo usvajanje nije bilo povezano sa aspiracijama Crne Gore da bude clanica NATO, već sa željom za doslednošću politike.

Pejović je rekao da je Crna Gora u januaru 2015. donela zakon kojim se ureduje sprovođenje restriktivnih mera i sankcija jer, kako je rekao, mora postojati razrađen sistem kako da se primenjuju sankcije.

Dodao je da ne vidi moguće probleme koji bi mogli da otežaju zatvaranje poglavlja 31, a da se jedina preostala odnosi na politiku prema Međunarodnom sudu pravde, odnosno na pitanje ekstradicije američkih državljana. Prema njegovim rečima, Crna Gora će u odgovarajućem trenutku raskinuti sporazum o neizručivanju građana koji ima sa SAD.

Izvor: EurActiv.rs, Beta