Aleksandar Senić: Neistina da su Gazivode uslov
U poslednje tri godine nesposobna vlast stalno sebi zadaje rokove i postavlja ciljeve koje ne može da ispuni i time stvara nerealna očekivanja kod građana. Prošle godine je licitirano da će otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU biti u julu, pa u oktobru, onda u decembru. Poglavlja nisu otvorena, a vlada je uvek krivca za to nalazila u EU, što kod građana stvara utisak da smo stalno uslovljeni i ucenjeni, a to dovodi i do pada podrške integracijama, kaže za Danas Aleksandar Senić, poslanik Socijaldemokratske stranke i predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije.
* Da li je otvaranje poglavlja sa EU prolongirano zbog jezera Gazivoda, kao što to kaže Vučić?
- Neistina je da su Gazivode uslov. To je jedan beskrupulozni blef. Gazivode su samo izgovor da se prikrije nesposobnost vlade. Susreo sam se i sa Hanom, kao i sa Mogerini, Mekalisterom, Danijelsonom i sa mnogim drugim predstavnicima EU. Nikada nije rečeno da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja, već isključivo izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Pravi i jedini istiniti odgovor zašto nema otvaranja poglavlja je taj što srpska vlada nije uradila domaći zadatak i nema valjane akcione planove što je osnovni preduslov. Kada konačno budu završeni i prihvaćeni akcioni planovi i budu otvorena poglavlja, možemo očekivati novi medijski spektakl kako su Gazivode ostale pod našom kontrolom, a poglavlja su otvorena.
* Treća verzija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 stigla je u parlament?
- Akcioni planovi se izrađuju duže od godinu dana i treća verzija jeste došla u parlament. Akcioni plan za poglavlje 24 je stigao samo na engleskom jeziku. Poslanici, i vlasti i opozicije, tražili su da se uradi adekvatan prevod skoro 300 strana, koliko ima taj Akcioni plan. Ni MUP, a ni Narodna skupština nisu hteli da rade prevod. Poslanici su shvatili poruku i na sva tri nadležna odbora za taj Akcioni plan nije bilo nijedne reči diskusije. Poslanici su na tim odborima, ćuteći, izglasali pozitivno mišljenje, a da većina njih i ne zna šta tamo piše. Na taj način je forma koju je EK tražila zadovoljena, ali se plašim da to nije dovoljno i da ćemo uskoro morati ponovo da razmatramo taj Akcioni plan, ovaj put na srpskom jeziku. Dok se to ne dogodi, poglavlja neće biti otvorena.
* Premijer kaže i da Briselski sporazum i normalizacija odnosa sa Prištinom svakako nisu razlog za neotvaranje poglavlja, jer smo mi ispunili sve što je do nas...
- Briselski sporazum i normalizacija odnosa sa Prištinom nisu primarni razlog za neotvaranje poglavlja, već je razlog to što nisu izrađeni akcioni planovi za poglavlja 23 i 24. O normalizaciji odnosa sa Prištinom će se pričati narednih godina, u okviru poglavlja 35 i pre svega je neophodno da sama EU definiše kriterijume za to poglavlje, jer ni u EU ne postoje usaglašeni stavovi.
* Nedavno ste rekli da ako smo potpisali Briselski sporazum, ne možemo tražiti da Zajednica srpskih opština bude osnovana po srpskim zakonima, ali možemo li pristati da ZSO bude nevladina organizacija, što Priština želi? Ko snosi odgovornost za nepreciznost Briselskog sporazuma, da li potpisnik Ivica Dačić?
- Mi ne možemo i ne smemo dozvoliti da se ZSO svede na nivo nevladine organizacije, ali se lošim pregovaranjem došlo u situaciju da, u najmanju ruku, mora ponovo da se pregovara o tome šta će biti nadležnosti. Sama odredba da ZSO bude konstituisana po kosovskim zakonima je otežavajuća okolnost po nas, jer njihovi zakoni ne predviđaju mogućnost stvaranja bilo kakve autonomije unutar samog Kosova, niti formiranja nekog novog nivoa vlasti, koji bi mogao da okupi samo srpske opštine. Briselski sporazum je morao biti drugačije ispregovaran, da budu zaštićeni Srbi na Kosovu i njihova prava, a svakako da najveću krivicu za loš sporazum snosi pregovarač, kao i onaj ko ga je u tome podržavao.
* EU ne gleda blagonaklono na napade na ombudsmana Sašu Jankovića, ali se kritike na njegov račun nastavljaju.
- Napadi na ombudsmana jasno pokazuju ne samo nepostojanje pravne države, već i nerazumevanje značaja i uloge nezavisnih demokratskih institucija, koje su stvarane u vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića.
Autor: Mirjana R. Milenković
Izvor: Dnevni list Danas
