Žamor u Evropskoj komisiji o srpskoj neutralnosti

Da li će za Srbiju usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije biti podjednako problematično pitanje kao što je to pitanje odnosa s Kosovom? U ovom trenutku teško je dati precizan odgovor, ali da će poglavlje 31 u pregovorima s Briselom, koje se do sada podrazumevalo kao tehničko i lako za zatvaranje, predstavljati poseban izazov u slučaju Srbije koja se nije pridružila članicama EU u uvođenju sankcija Rusiji, uvereni su poznavaoci ove tematike. A, to poglavlje se ne svodi samo na restriktivne mere EU povodom ukrajinske krize, već podrazumeva i mnoga druga pitanja, od usvajanja određenih mehanizama i zakona, do usaglašavanja s međunarodnim protokolima i konvencijama.

Mogućnost da se u vezi s ovim pregovaračkim poglavljem čak ubrzo pojave teškoće najavio je nedavno i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, na međunarodnoj konferenciji „Zajednička spoljna i bezbednosna politika i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji”, protekle sedmice u Beogradu. On je tom prilikom rekao da u Evropskoj komisiji – koja, inače, uskoro treba da izađe sa izveštajem o skriningu za poglavlje 31 (održanom u julu i oktobru prošle godine) – „sada postoji neki žamor”, te da je „moguće da se u našem slučaju uvedu neki kriterijumi”. Dačić je tada dodao i da u slučaju Srbije „uvek mogu da se očekuju komplikacije”.

Izrazivši nadu da će uskoro biti predstavljen nacrt izveštaja sa skrininga o pomenutom poglavlju, zvaničnik Evropske službe za spoljne poslove Herber Pribicer nije izneo više detalja o tome, sem da je izrada nacrta u finalnoj fazi, da je skrining bio veoma uspešan i da je delegacija Srbije bila dobro pripremljena.

Koje bi to sve uslove za otvaranje poglavlja 31 mogla postaviti EU? Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAK), koji je i autor publikacije pripremljene za beogradski skup, kaže da „Brisel gleda prvo usaglašavanje sa spoljnom politikom, ali i elemente u dokumentima koji se tiču bezbednosne i spoljne politike zemlje”. To su u našem slučaju Strategija odbrane i Strategija nacionalne bezbednosti, a nezvanično je, kako kaže, najavljeno da će u tim dokumentima biti potrebne neke izmene.

„Ono što može da se traži povodom usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom jeste u domenu u kojem je spoljna i bezbednosna politika formulisana. Odnosno, ukoliko postoje odluke i mere koje se tiču Rusije, tražiće se solidarnost Srbije s EU u tom pogledu. To ne mora automatski da znači usaglašavanje s merama, ali određeni deklarativni pristup i potezi će biti potrebni”, kaže Novaković.

„Večernje novosti” su prenele da Brisel sprema novu listu zahteva za Srbiju u vezi s Kosovom i Metohijom, ali i odnosima s Moskvom i Republikom Srpskom, koji bi mogli da budu postavljeni kao uslove za otvaranje pregovaračkog poglavlja 31, uz navođenje da će cilj biti da se Srbija praktično odrekne Kosova, distancira od Rusije, olabavi veze s Banjalukom i „zakuca” članstvo u EU kao najvažniji spoljnopolitički cilj.

Međutim, Novaković ne veruje da će RS biti u žiži. „Kad je reč o navodnom zahtevom da se traže slabije veze s Banjalukom, mislim da je u pitanju čista spekulacija i da je to vrlo, vrlo daleko od istine jer ne vidim da to može da se izmeri. Koje su to čvrste institucionalne veze koje bi trebalo da se prekinu i koje bi mogle da se postave kao uslov”, pita i podseća da postoje zajedničke sednice dve vlade koje nisu stalno telo, a institucionalne i paralelne veze između Srbije i RS postoje na osnovu Dejtonskog sporazuma, koji je i dalje važeći. Što se tiče slabljenja veza s Rusijom, „ni to ne može tek tako eksplicitno da se traži”.

Ističući da se od Srbije sada očekuje progresivno usaglašavanje u spoljnoj politici, objašnjava da „ono što oni žele od nas nije da se mi ovog trenutka uskladimo sa svim deklaracijama EU, nego da jasno stavimo do znanja da ćemo se onog momenta kada uđemo u EU ponašati kao sve ostale države članice – da ćemo biti voljni da pristanemo na kompromis, na koordinaciju poteza, da podržimo ostale države članice”.

Merila za otvaranje poglavlja 31 nisu postavljana drugim državama kandidatima. Tačnije, pojavljivali su se neki sitni kriterijumi, tehnički detalji, koji su bili manje, više nebitni. Stoga, nije se čuditi kad crnogorski glavni pregovarač Aleksandar Andrija Pejović ističe da će poglavlje 31 biti „među prvima” koje će Crna Gora moći da zatvori. A to poglavlje su otvorili veoma brzo, u junu 2014, pet meseci od izveštaja o skriningu.

U slučaju Srbije će se, smatra Novaković, insistirati na merilima jer „žele da osiguraju da će buduća članica Srbija imati racionalan i solidaran pristup ovom pitanju”. Uostalom, setimo se, kako je evropski parlamentarac iz Hrvatske i šef misije EU za odnose s BiH i Kosovom Tonino Picula krajem 2014. izjavio da je za Srbiju prioritetno rešavanje poglavlja 31, koje se obično rešavalo na sredini pregovora, kao i da otvaranje poglavlja 31 za Srbiju nije „smrtonosna pretnja pregovorima Beograda s Briselom”, ali ako se ne izađe iz tog stanja, da bi možda to moglo predstavljati ozbiljno opterećenje.

U ovoj godini, naša zemlja se saglasila s oko 70 odsto spoljnopolitičkih deklaracija EU, što istovremeno, uzevši u obzir Dačićevu izjavu da se pridružujemo politici EU u svemu osim u sankcijama Rusiji, znači i da se oko 30 procenata deklaracija EU odnosilo na Rusiju.

------------------------------------------------------------------------------- 

Bilans za 2014.

Od ukupno 35 spoljnopolitičkih deklaracija koje je EU donela tokom 2014, Srbija se usaglasila sa 18, što je nešto malo više od 50 odsto deklaracija EU. U najvećem broju slučajeva, saglasnost je, kako se navodi u „Vodiču kroz poglavlje 31”, koji je pripremio ISAK fond, izostala u vezi s krizom u Ukrajini, a takvih deklaracija je bilo deset, odnosno 28 procenata.

Srbija se nije usaglasila i s nekoliko deklaracija u vezi s trećim državama. Verovatno najupečatljiviji primer je, kako se navodi, deklaracija koja se odnosila na obeležavanje godišnjice genocida u Ruandi. Srbija se nije usaglasila ni sa osudom postupaka kineskih vlasti prema braniocima ljudskih prava i njihovim porodicama, odnosno njihovim osuđivanjem i kažnjavanjem. Osim ovih, Srbija se nije uskladila ni s deklaracijama koje su se ticale primene restriktivnih mera i sankcija prema Zimbabveu, Egiptu i Bosni i Hercegovini.

Samo Crna Gora, Island, Albanija i Norveška su se usaglasile sa svim deklaracijama koje se odnose na Ukrajinu.

Autor: Biljana Čpajak

Izvor: Politika Online