Gunter Krihbaum: "Srbija nije ispunila uslove, ali drži ključ"
Srbija još nije ispunila uslove za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja i ima još posla u vezi sa poglavljima 23, 24 i 35, kaže Gunter Krihbaum. Predsednik Odbora za evropske poslove u nemačkom Bundestagu Gunter Krihbaum je poručio da od Srbije zavisi kada će pregovori početi.
Krihbaum je, u intervjuu za Dojče vele, rekao da su za poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravne države i koja bi zajedno sa poglavljem 35 trebalo da prva budu otvorena, dostavljeni akcioni planovi koje sada razmatra Evropska komisija, ali je upozorio da dosadašnje iskustvo proširenja EU pokazuje da takvi planovi mogu nekoliko puta da budu vraćani na doradu.
"Kod poglavlja 35 takođe ima otvorenih tačaka, ali sam optimista, jer se mnogo stvari - recimo na polju telekomunikacija i energetike - odvija u dobrom pravcu", rekao je ovaj političar Hrišćansko-demokratske unije i poslanik Bundestaga od 2002. godine.
On je ukazao da ostaje pitanje slobode kretanja na mostu u Mitrovici ili statusa Zajednice srpskih opština, istakavši da u tim pitanjima "stvari ni izbliza ne stoje onako kako je Komisija tražila kako bi se počelo sa poglavljem 35".
"Zato je u rukama Srbije to kada ćemo početi sa pregovorima. Počećemo čim budu isporučeni rezultati i ispunjeni uslovi", poručio je Krihbaum.
Na primedbu novinara da stvar leži i u rukama Prištine, posebno što se tiče Zajednice srpskih opština, i da političari u Beogradu često tvrde da se Srbija kažnjava zbog inertnosti kosovske vlade, on kaže da ta slika, u najmanju ruku, nije potpuna.
"Jer radi se i o objavljivanju tokova novca, transparentnosti finansija, a tu se Srbija pita. Nije od pomoći ni retorika srpskog predsednika, koji tvrdi da Kosovo jeste i ostaje integralni deo Srbije. To ne doprinosi nastavku pregovaračkog procesa", ukazuje Krihbaum.
Nemački poslanik ističe da se svakako mora prepoznati da je cilj premijera Srbije Aleksandra Vučića da uvede zemlje u EU i da on aktivno radi na tome, ali i da bi pomoglo ukoliko, kako kaže, taj konstruktivni put ne bi bio stalno ometan istupima srpskog predsednika.
"Vučićev napor treba podržati i verujem da je upravo zato od srpskog stanovništva dobio izuzetnu podršku na izborima. To bi trebalo da ohrabri srpsku vladu da dalje korača ka Evropi", ukazuje Krihbaum.
On napominje da je potrebno još mnogo reformi, ali naglašava da sve reforme koje su sprovedene i koje tek dolaze nisu usluga Parizu, Briselu, ili Berlinu nego su za dobrobit sopstvenog stanovništva i, pre svega, mlađih generacija, jer one žele Srbiju u središtu Evrope.
Na pitanje da li Vučić uživa neku vrstu bonusa zbog saradnje u pogledu Kosova, Krihbaum kaže: "Ne mislim da se radi o bonusu zbog Kosova".
Kad je reč o slobodi štampe, on je naveo da Nemačka prati izveštaje međunarodnih nevladinih organizacija, Transparensi internešenela ili Reportera bez granica.
"Upravo je ta organizacija u poslednjem izveštaju primetila napretke u pogledu slobode štampe", ukazao je Krihbaum.
On je istakao da je sloboda štampe neophodna, jer bez nje nema slobode mišljenja, a bez toga nema demokratije, te da "ko hoće da uđe u EU mora na tom polju da demonstrira evropske principe".
Što se tiče nezavisnosti Kosova, on je rekao da je svestan da se radi o dugoročnom procesu normalizacije i podsetio da je i u Nemačkoj dugo trajalo dok građani nisu prihvatili gubitak istočnih delova zemlje.
"Znam da se ni u slučaju Srbije tako nešto neće desiti preko noći. Ali sadašnja realnost mora se prihvatiti, naime da je Kosovo do danas priznalo više od 100 svetskih država, ali i da jedan broj država EU tu nezavisnost nije priznao - i to primamo k znanju", kazao je Krihbaum.
U tom kontektstu, Krihbaum je naglasio da se u EU može živeti u miru i slobodi jedino ako se prihvataju samo zemlje koje ne uvoze konflikte, te da je zato i rekao ranije da u EU ne može biti drugog Kipra.
On je, govoreći o ruskom uticaju, rekao da svaka zemlja treba sama da odluči šta želi i sagleda ko joj kakve perspektive nudi, pri čemu, kako je objasnio, to ne mora biti odluka "ili - ili", već može postojati i jedno "i".
Krihbaum je rekao i da, realno gledano, u narednih pet godina neće biti pristupanja EU, jer nijedna zemlja-kandidat neće biti spremna do 2019. godine.
"U tim zemljama bi fokus trebalo da bude na tome da se u EU uđe dobro pripremljen. Jer neće poteći med i mleko onog momenta kad neko uđe u EU, već je zemlja tamo izložena i pritisku tržišne konkurencije i zato je mnogo smislenije da Uniji pristupe zaista spremne zemlje", poručio je predsednik Odbora za evropske poslove Bundestaga.
Izvor: B92
