Propisi u Srbiji dobri, implementacija ne valja

Propisi i standardi u oblasti zaštite životne sredine dobro su preneti u srpsko zakonodavstvo, ali njihova implementacija ne valja, rečeno je danas na predstavljanju postskrinig dokumenta za poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu.

Za ispunjavanje svih obaveza potreban je jasan plan implementacije direktiva, a reč je o sveobuhvatnom i obimnom pitanju koje je dosta izazovno i za našu privredu, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Šef pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević rekla je da izrada post skrining dokumenta do sada nije bila praksa u pregovaračkom procesu, posebno u zemljama zapadnog Balkana.

Ona je objasnila da je postskrining dokument u stvari plan implementacije velikih direktiva. "Dobili smo priliku koja se ne dobija često - da pre nego što krenemo sa zvaničnim procesom otvaranja poglavlja 27, kažemo šta su planovi i mogućnosti  naše implementacije u ranoj fazi pregovora", rekla je Miščević.

Ona je napomenula da uvek postoji mogućnost prelaznog perioda za "problematične" direktive, pa čak i nakon ulaska u EU. 

Miščević je rekla da su kolege iz nadležnog Generalnog direktorata u Evropskoj komisiji na  bilateralnom skriningu konstatovale da je nivo transponovanja prava, prakse i standarda u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u Srbiji dobar, ali implementacija - ne valja.

"Mi znamo da postoje naše obaveze iz drugih dokumenata u narednom periodu, kao što je Energetska zajednica, i da nam je sada potreban jasan plan kako ćemo to uraditi", kazala je Miščević.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović podsetila je da je završen bilateralni i eksplanatorni skrining, kao i da je oblast životne sredine najskuplje i najkompleksnije područje u pregovaračkom procesu.

"Vrlo je specifično po mnogo čemu, mislim da je jedino koje ima prelazne periodu, posebno kada je u pitanju Direktiva o vodama, koja ima rokove do 2041. ili Direktiva o upravljanju otpadom i deponijama do 2034", kazala je Božović.

Ona je rekla i da se trećina obaveza, finansijskih i zakonodavnih, Republike Srbije, upravo odnosi na životnu sredinu.     

U implementaciji je neophodna i saradnja sa privredom, ali i lokalnim samoupravama koje moraju da ispune čak 70 odsto obaveza u toj oblasti, rekla je Božović.

"U Evropskoj komisiji nam je rečeno, a to znamo i u vladi i ministarstvu da imamo tri slabe tačke - pitanje finansiranja životne sredine, administrativni kapaciteti i edukacija kompletnog javnog mnjenja", dodala je Božović.

Direktor Sektora za industriju i poljoprivredu PKS Ješa Erčić rekao je da je životna sredina možda i najaktuelnija tema u predstojećem pregovaračkom postupku sa EU, dodajući da je reč o sveobuhvatnom i obimnom pitanju koje je dosta izazovno za našu privredu.

"Veći deo propisa iz ove oblasti mi smo ugradili u naše nacionalno zakonodavstvo i taj deo problema smo rešili, ali ostaje veći deo problema - njegova implementacija i primena u praksi", ukazao je Erčić.

On je naglasio da svi privredni subjekti u našoj zemlji ukoliko žele da opstanu na tržištu i budu konkurentni, moraće svoju proizvodnju i delatnost da prilagode savremenom načinu poslovanja.

To, dodao je Erčić, znači uvođenje energetske i sirovinske efikasnosti, pojačane kontrole tokova otpada, prelazak na čiste tehnologije, uvođenje novih standarda, što zahteva ozbiljno planiranje i investicije.

Izvor: Tanjug