Javnost treba da dobije punu, dokumentovanu informaciju, a ne da joj je bilo ko „prepričava“

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, u intervjuu za mesečni bilten „Progovori o pregovorima“ govori o transparentnosti procesa pregovora i dostupnosti informacija relevantnih za proces, saradnji sa nadležnim institucijama i uspostavljenom strukturom odgovornom za vođenje pregovora sa Evropskom unijom, te nedostacima usvojenog, i od Evropske komisije odobrenog, Akcionog plana za Poglavlje 23.

BOŠ: Transparentnost procesa pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji (EU) na samom početku je istaknuta kao veoma važna. U Pregovaračkom okviru EU za Republiku Srbiju ističe se da je transparentnost važna zbog poverenja javnosti u proces proširenja i da će se odluke donositi na što otvoreniji način. U ovom dokumentu je naglašeno da će interne konsultacije i rasprave biti zaštićene u onoj meri u kojoj je to neophodno da bi se zaštitio proces odlučivanja. Vlada Republike Srbije je u Uvodnoj izjavi na međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije EU naglasila da je legitimitet procesa veoma važan i da proces treba da bude vlasništvo svih građana. Kako biste ocenili dosadašnju transparentnost procesa pregovora i dostupnost informacija relevantnih za proces pregovora o pristupanju Srbije EU?

Rodoljub Šabić: Nezavisno od eventualnih ličnih impresija o transparentnosti, odgovoriću Vam na osnovu statističkih podataka o praksi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Broj zahteva za zaštitu prava odnosno žalbi tim povodom upućenim Povereniku je gotovo zanemarljiv, i ako bi sudili po tome, dostupnost informacija o pregovorima u procesu proširenja sa EU je na zadovoljavajućem nivou. Ja, razume se, u potpunosti prihvatam stanovište da je proces pregovora vlasništvo svih građana.

BOŠ: Podsetimo se situacije sa početka procesa pregovora koju je izazvao mejl upućen iz Ministarstva unutrašnjih poslova na adrese jednog broja učesnika skrininga, u kome je bilo navedeno da se sve informacije iz tog procesa, a „na zahtev EU", smatraju „službenom tajnom" u „narednih godinu dana" i da se „ne smeju učiniti dostupnim sredstvima javnog informisanja". Vi ste tada upozorili da za ovakvo ograničavanje prava javnosti nema nikakvog valjanog pravnog osnova i izrazili uverenje da EU sigurno nije postavljala ovakve zahteve, što je kasnije i potvrdio tadašnji ministar u Vladi zadužen za evropske integracije. Kako komentarišete činjenicu da su nedavnom izmenom Zaključka kojim se uređuje proces skrininga, iako je on završen u martu, zapisnici sa sastanaka održanih u procesu bilateralnih skrininga za svako pojedinačno poglavlje označeni stepenom tajnosti „INTERNO“ do momenta otvaranja datog poglavlja?

Rodoljub Šabić: Iskreno, ne razumem ni razloge, ni smisao, ni efekte uvođenja bilo kakvog stepena poverljivosti za ovakve informacije.

BOŠ: Evropski ekonomski i socijalni komitet je u svom mišljenju iz 2014. o Jačanje transparentnosti i uključivosti procesa pristupanja Evropskoj uniji preporučio vladama država u procesu pregovora da usvoje i objave pisana pravila o objavljivanju informacija povezanih s pregovorima i pristupu tim informacijama (osiguravajući da su: pregovaračke strukture, postupci i vremenski raspored transparentni i javno dostupni, a pregovaračke pozicije nacionalnih vlada dostupne članovima parlamenata i da su javnosti dostupni barem njihovi sažeci). Da li smatrate ovaj predlog korisnim i kojoj meri?

Rodoljub Šabić: Takav predlog svakako jeste praktičan i koristan. Ipak, želim da naglasim da nezavisno od njega, a na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja svi naši organi vlasti, pa razume se i učesnici u procesu pregovaranja, imaju odgovarajuće obaveze prema javnosti i dužni su da te obaveze poštuju. Da podsetim na član 8 tog Zakona koji predviđa „prava iz ovog Zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.“ 

BOŠ: Kakva je Vaša saradnja sa nadležnim institucijama i uspostavljenom strukturom odgovornom za vođenje procesa pregovora sa EU? Da li je i koliko institucija Poverenika do sada uključena u proces pregovora o pristupanju Srbije EU?

Rodoljub Šabić: Ta saradnja nije ni izbliza onakva kakva bi trebala da bude, iako sam i želeo i nastojao.

Poverenik, budući da je nezavisni organ, iz načelnih razloga ne učestvuje formalno u radu radnih grupa koje formira i kojima rukovodi izvršna vlast. Međutim, Poverenik je jasno stavio do znanja da će na svaki zahtev za mišljenje, na traženje stavova o određenim pitanjima, na traženje informacija, na komunikaciju sa predstavnicima EU, na bilo koji drugi zahtev za pomoć, uvek odgovoriti pozitivno. To je i činio u praksi bez izuzetka.

Međutim, mišljenja i stavovi i sugestije Poverenika od strane aktera akcionog planiranja nisu, ili bar najčešće nisu uvažavana. Posledica toga su, po mom dubokom ubeđenju, nedopustivi propusti u planiranju npr. Akcionog  plana za Poglavlje 23.

BOŠ: U prošlonedeljnom saopštenju ocenili ste da je i poslednja verzija Akcionog plana za Poglavlje 23, kada je reč o oblastima slobode pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti, značajno ispod potrebnog i očekivanog nivoa. Šta vidite kao najveće nedostatke Akcionog plana za Poglavlje 23, pored izostavljenog Akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti sa kojim se kasni 5 godina?

Rodoljub Šabić: Izostavljanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti sa kojim se, kako kažete kasni 5 godina, a bez koga je nerealno očekivati bilo kakav ozbiljan pomak u ovoj oblasti, samo po sebi je dovoljno za negativnu ocenu. A činjenica da se „zaboravilo“ i na uredbu o merama zaštite naročito osetljivih podataka sa kojim Vlada docni još neverovatnih šest i po godina, samo je dodatna ilustracija „ozbiljnosti“ ovakvog planiranja.

Ipak da pomenem, usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bilo planirano još krajem 2012. Predlog zakona je već bio u Skupštini. Povučen je i više nikad nije vraćen. Potom je planirano da tokom 2014. budu urađeni - u maju nacrt, a u junu predlog, a da u septembru zakon bude usvojen. Nije usvojen. Pa je u prvoj verziji nacrta Akcionog plana planirano da bude usvojen u četvrtom kvartalu 2015. Sada, u „konačnoj“ verziji Akcionog plana to je drugi kvartal 2016!

I izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, takođe odavno planirane. Radna grupa Vlade s tim zadatkom formirana je još 2012. Rokovi koji su figurirali u planovima koje pominjemo bili su, prvo kraj avgusta 2013, potom drugi kvartal 2014. U prvoj verziji Nacrta Akcionog plana više i nije bilo nikakvog konkretnog roka, već je „akciono planirano“ da će to „biti naknadno određeno počev od trećeg kvartala 2015“. A poverenik je, u najboljoj nameri da pomogne, sa saradnicima pripremio Model, tačnije rečeno, kompletan predlog novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i stavio ga Vladi na raspolaganje. Prošlo je skoro godinu dana, novi zakon još nemamo!

I „obezbeđivanje potrebnih finansijskih i kadrovskih resursa Povereniku“ više puta je, godinama unazad, u skupštinskim i Vladinim dokumentima naglašavano kao nužno i važno, ali je svaki put odlagano. U konačnoj verziji Akcionog plana, iako je dobro poznato da se institucija Poverenika bukvalno „guši“ pod pravom lavinom žalbi, težište „jačanja“ ostavlja se za 2018. i 2019!

BOŠ: Kako komentarišete činjenicu da Republika Srbija često od institucija EU traži mišljenje o nacrtima zakona koji se upućuju parlamentu, a ta mišljenja o predloženom zakonu zatim pominje kao pozitivna. Međutim, ta mišljenja ne objavljuju ni Vlada ni EU, zainteresovane strane ne mogu da saznaju da li su predlozi zaista pozitivno ocenjeni i u kojim aspektima. S druge strane, slični primeri dobre prakse postoje, npr. Venecijanska komisija, koja je savetodavno telo Saveta Evrope u oblasti ustavnog prava, i koja objavljuje nacrte mišljenja o tome da li je predloženi zakon u državi članici (Saveta Evrope) u skladu sa demokratskim standardima?

Rodoljub Šabić: Mislim da to nije dobra praksa. Javnost Srbije ima pravo da to zna. I tu nije reč o (ne)poverenju već o tome da je sasvim normalno da javnost dobije punu, dokumentovanu informaciju, a ne da joj je bilo ko „prepričava“.

Intervju pripremili Danijela Božović i Mirko Popović