Srbija i EU: prvi kvartal 2021.

06. Apr 2021.
Srbija i EU: prvi kvartal 2021.

U prva tri meseca 2021. godine “proslavili smo” punih sedam godina od otvaranja pregovora o članstvu Srbije u Evropsku uniju. Punih sedam. Koliko smo daleko odmakli u tom procesu? Gledajući broj otvorenih poglavlja mogli bismo reći da smo na pola puta do punopravnog članstva. Otvoreno je 18 od 35 poglavlja, dok su samo dva privremeno zatvorena. Sledeći ovu dinamiku možemo pretpostaviti da ćemo u narednih sedam godina otvoriti sva poglavlja, što je, složićemo se, pogubno. Odugovlačenje i neefikasnost pregovaračkog procesa otvara pitanje o reformskoj spremnosti Srbije. Srbiji je nesumnjivo potrebno usvajanje evropske regulative, ne samo da bi mogla postati članica Evropske unije, već da bi svoje dvorište uredila pravilima. Međutim, ona to ne radi ili radi jako sporo, tek u naznakama. 

Nedelotvornost reformskog procesa primećena je u prethodnih nekoliko godišnjih izveštaja Evropske komisije. U prvom kvartalu ovde godine najviše se se pažnje usmerilo na izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je sastavio Vladimir Bilčik. Zapravo, radi se o izveštaju Evropskog parlamenta o izveštajima Evropske komisije o Srbiji iz 2019. i 2020. godine. Ovo je prvi izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji još od 2018. godine, a dosta pažnje je privukao zbog količine amandmana, oštrih kritika rada srpskog parlamenta i ukazivanje na afere Jovanjica, Krušik i Telekom. Izveštaj je usvojen velikom većinom glasova evroparlamentaraca.    

Paralelno sa procesom usvajanja izveštaja, evroparlamentarci su u ovom periodu imali još jedan posao vezan za Srbiju - druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije. Prva faza je okončana oktobra 2019, dok je predviđeno da druga faza otpočne u martu 2021. godine. Evroparlamentarci predvođeni Tanjom Fajon i Vladimirom Bilčikom, potpomognuti dvojcem Kukan i Flekenštaj, izrazili su svoju spremnost da proces dijaloga počne čim pre. Međutim, mart je prošao, a dijalog nije otpočeo. Odgovornost za odlaganje po svemu sudeći treba tražiti na domaćem političkom terenu, ne na evropskom.

Dok se u procesu međustranačkog dijaloga i pregovora Beograda i Prištine lako uočavaju prepreke koje te procese odugovlače, na polju pregovora govori se o primeni nove metodologije. Februara ove godine, prošlo je godinu dana od kada je obelodanjena nova metodologija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Primena nove metodologije Evropske komisije u pristupim pregovorima trebalo bi da ubrza pregovarački proces i stavi ga pod jaču političku kontrolu. Srbija prelaskom na novu metodologiju svojih 35 pregovarčkih poglavlja deli u 6 tematskih klastera. Sudeći po rečima portugalskog šefa diplomatije, čija zemlja predsedava Savetu Evropske unije od januara do juna ove godine, možemo očekivati pomak u pregovaračkom procesu Srbije. Razloga za optimizam ima, realizaciju čekamo u naredna tri prolećna meseca.