Proširenje važno za EU u narednih godinu i po dana
Proces proširenja i napredak Zapadnog Balkana ka EU imaće i u narednih godinu i po dana strateški značaj za Uniju s obzirom na bezbednosne izazove s kojima se suočava u širem okruženju, navodi se u zajedničkom programu naredne tri predsedavajuće zemlje EU. U programu tri članice EU - Holandije, Slovačke i Malte, koje će predsedavati Unijom od januara 2016. do juna 2017. godine, kao prioriteti predsedavanja u tom periodu navode se privredni rast, otvaranje radnih mesta, zaštita prava građana, pitanja migracije i azila, stvaranje energetske unije i veća uloga EU na međunarodnom planu.
U dokumentu, objavljenom na sajtu Saveta EU, ocenjuje se da se "strateško okruženje EU" promenilo zbog globalizacije i sve većih nestabilnosti u njenom okruženju, koje ugrožavaju evropske vrednosti i bezbednost.
Konstatuje se da je na istoku "nepoštovanje principa međunarodnog prava (ruska aneksija Krima) ugrozilo evropski bezbednosni poredak i dovelo do geopolitčkih tenzija", dok su na jugu sukobi i kršenja ljudskih prava stvorili "dugoročne bezbednosne, humanitarne i socio-ekonomske izazove".
"U kontekstu ove nestabilnosti u širem susedstvu, kredibilitet procesa proširenja i stvarni napredak regiona Zapadnog Balkana ka EU i dalje su od strateškog značaja", navodi se u zajedničkom programu.
Dodaje se da će Evropa, orkužena "lukom nestabilnosti" koji se proteže od istočne Evrope do Sahela, morati da se suoči sa pretnjama poput terorističkih grupa koje imaju ogromne resurse na raspolaganju kao što su ISIL/Daeš, sajber napada, ali i dobro poznatih vidova pretnji poput širenja oružja, piraterije, ekstremizma i terorizma.
Migracije će takođe biti prioritet, a predsedavajući trio će se usredsrediti na sprovođenje dosadašnjih dogovora postignutih u vezi s tim, uključujući i zaključke konferenciji o izbegličkoj ruti preko Mediterana i Balkana, održanoj 8. oktoba 2015. godine.
"Dogovorene mere o migracijama će biti sprovedene i ocenjene u 2016. i 2017. pošto je za neke od njih potreban srednjeročan i dugoročan pristup, posebno za one čiji je cilj zaustavljanje iregularnih migracijama i rešavanje uzroka jačanjem saradnje sa zemljama porekla i tranzita", navodi se u dokumentu.
U programu se izdvaja kao važna izrada globalne strategije EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici kojom će se definisati njene političke ambicije, ciljevi i instrumenti za njihovo postizanje.
EU predstoji i revizija politike susedstva u okviru koje bi trebalo da bude definisan novi pristup u odnosima sa zemljama u širem susedstvu uz uvažavanje njihovih specifičnosti i potreba.
Unija planira i da osnaži saradnju sa partnerskim organizacijama, poput UN, NATO, OEBS-a i Afričke unije.
U narednih godinu i po dana predsedavajuće zemlje EU će se pre svega usredsrediti na oživljavanje privrednog rasta, ostvaranje radnih mesta i veću konkurentnost evropske privrede, pošto, kako se ocenjuje, evropska ekonomija pokazuje znake oporavka.
Radiće se i na zaštiti prava građanja i na njihovom osnaživaju pošto je ekonomska kriza uticala na celokupno društvo, a cilj je da se očuva evropski socijalni model i obezbedi poštovanje prava.
Prioritet će biti i nastavak rada na uspostavljanju energetske unije koja uključuje stvaranje jedinstvenog energetskog tržišta u EU, kao i rad na razvoju "zelene" privrede i primeni klimatske politike.
U oblasti slobode, pravde i bezbednosti biće uloženi napori u cilju primene i razvoja politika, pre svega kada je reč o migracijama, uključujući eventualnu reviziju Dablinskih propisa, razvoj mehanizma preseljenja azilanata i njihovog vraćanja i borbu protiv trgovine ljudima.
Izvor: EurActive.rs
