Zajedničko saopštenje za javnost Evropske komisije i Kancelarije za evropske integracije

Danas je u Briselu održan treći sastanak Odbora za stabilizaciju i pridruživanje nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Evropske unije i Srbije 1. septembra 2013. godine. Predstavnici Republike Srbije i Evropske komisije razmatrali su sprovođenje kriterijuma iz Kopenhagena za pridruživanje EU i sprovođenje SSP. Razmatrane su ključne reforme koje se sprovode pre svega za dobrobit građana Srbije.

Trećim sastankom su kopredsedavale Katrin Vent, vršilac dužnosti direktora Generalnog direktorata za politiku susedstva i pregovore o proširenju, i Ksenija Milenković, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije (KEI).

Odbor je razmatrao napredak Srbije u ispunjavanju političkih kriterijuma i tom prilikom naglasio važnost sveobuhvatnih konsultacija sa zainteresovanim stranama u postupku donošenja zakona i procesu pristupanja, kao i ulogu Narodne skupštine u nadzoru izvršne vlasti. Istaknuta je uloga nezavisnih regulatornih tela i naglašena važnost delovanja na osnovu njihovih zaključaka. Odbor je podržao Srbiju u ostvarivanju daljeg napretka u pogledu reforme državne uprave i razmatrao reforme u lokalnim samoupravama u Srbiji. Takođe je naglašena važnost jačanja regionalne saradnje i napredak u usaglašavanju Srbije sa stavovima spoljne politike EU.

U oblasti vladavine prava i pravosuđa, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje pozdravio je usvajanje akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Odbor je pozdravio odlučnost Srbije da pristupi rešavanju izazova koji su preostali u pogledu nezavisnosti, nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i pristupačnosti pravosuđa. Odbor je ponovo istakao poseban značaj koji pridaje unapređenju ostvarenog učinka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i jačanju međunarodne saradnje u borbi protiv terorizma i radikalizacije.

Odbor je naglasio da je neophodno posvetiti posebnu pažnju zaštiti osnovnih prava. U tom kontekstu, Odbor je pozdravio usvajanje posebnog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i usvajanje nacionale strategije socijalne inkluzije Roma.

Odbor je pohvalio Srbiju zbog napora koje ulaže u rešavanje izbegličke i migrantske krize koja je ozbiljno pogodila region. Odbor je naglasio potrebu da se pojača regionalna saradnja u oblasti upravljanja migracijama i kontrole granice. Odbor je pozdravio napore Srbije u borbi protiv nelegalnih migracija i naglasio potrebu za daljom racionalizacijom procedure azila.

Odbor je takođe razmatrao ekonomske kriterijume. Pozdravio je jačanje srpske privrede u 2015. godini, a naročito značajno smanjenje javnog deficita. Odbor je naglasio potrebu da se nastavi sa nastojanjima da se ostvari budžetska konsolidacija i pojačaju strukturne reforme, naročito kako bi se poboljšalo poslovno okruženje i stimulisale investicije. Evropska komisija je naglasila da će nastaviti da pomaže Srbiji u unapređenju ekonomskog upravljanja.

U pogledu sprovođenja SSP, Odbor je napomenuo da se SSP sprovodi na zadovoljavajući način. Generalno, liberalizacija trgovine koju su omogućila ova dva sporazuma doprinela je velikom porastu izvoza Srbije u EU: preko 70procenata u periodu od 2010. do 2015. godine.

Odbor je razmotrio trenutno stanje u raznim oblastima koje reguliše SSP i konstatovao noviji razvoj događaja u oblasti trgovine, industrije, carine i oporezivanja, poljoprivrede, unutrašnjeg tržišta i konkurencije, inovacija, informacionog društva i socijalne politike, transporta, životne sredine i energetike. Odbor je istakao oblasti u kojima je potrebno uložiti konkretne napore kako bi se unapredila usaglašenost sa SSP, kao što je unapređenje kontrole državne pomoći i mera za zaštitu prekomernog uvoza koje je Srbija uvela za određene poljoprivredne proizvode.

Odbor je takođe razmotrio opsežnu finansijsku pomoć Evropske unije Srbiji. EU će nastaviti da Srbiji pruža podršku u procesu pristupanja, uključujući finansijsku podršku. Blizu 1,8 milijardi evra odobreno je za podršku pristupanju Srbije od 2007. godine. Nakon poplava u maju 2014. godine, EU je već izdvojila 173,6 miliona evra pomoći kao podršku u naporima rekonstrukcije i obnove. Trenutna izbegličko-migrantska kriza širom EU ozbiljno je uticala na Srbiju, kao jednu od glavnih tranzitnih zemalja na zapadno-balkanskoj ruti. EU podržava Zapadni Balkan u rešavanju krize, posebno Srbiju, koja je dobila više od 30 miliona evra od avgusta 2015. godine. Od 2000. godine, EU, zajedno sa svojim zemljama članicama, ubedljivo je najveći donator sa 75 procenata ukupnih donacija koje je Srbija primila.