Srbija i EU: Poglavlja mogući spas za unazađeno pravosuđe

Najava otvaranja poglavlja 23 i 24 – pobudila je nadu da će, s obzirom na obavezu usklađivanja zakonodavstava Srbije i EU, konačno svanuti posrnulom srpskom pravosuđu. Ono se još uvek rve sa političkim pritiscima, slučajevima bez epiloga još iz Miloševićevog vremena, kao i najnovijim aferama poput noćnog rušenja u jednom od beogradskih kvartova.

Šta su izazovi, a šta konkretne dobrobiti?

Pred Srbijom je dosta posla u procesu koji je zahtevan, dugotrajan i nekada frustrirajući smatra Jadranka Joksimović, ministarka evropskih integracija u tehničkoj Vladi Srbije.

“Šefica pregovaračkog tima, Tanja Miščević, je poslala pregovarački okvir za poglavlja 23 i 24 i za poglavlje 5. To je poglavlje javnih nabavki, veoma je važno kao deo sistemske borbe protiv korupcije. Mislim da ćemo i to poglavlje moći da otvorimo u paketu sa ovim. Sad kad smo otvorili ova najvažnija politička poglavlja, odnosno nismo otvorili nego bi to trebalo da se desi, mislim da do kraja godine možemo da otvorimo još nekoliko koja smo pripremili i na kojima smo aktivno radili”, uverena je Jadranka Joksimović.

Govorimo o poglavljima koja su svojevrsni indikatori stepena građanskih prava i sloboda u jednom društvu i po, doduše nepisanom pravilu, ona koja se i poslednja zatvaraju.

Tanja Miščević podvlači da su to merila koja isključivo donose dobrobit jednom društvu.

“Intenzitet sprovođenja svih tih elemenata, reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, vladavine prava ili pak reforme policije jeste ono što je korist i Srbije kao društva i same Evropske unije. Dakle zbog razumevanja i kredibiliteta koje je Srbija stekla u poslednjih nekoliko meseci, zaista verujem da bi Srbija mogla otvoriti ova poglavlja tokom holandskog predsedavanja”, smatra Tanja Miščević.

Već na samom startu usklađivanja pravnih tekovina Srbije i Evropske unije dogodio se izuzetak. Deluje da su se poglavlja 23 i 24, našla u senci potrebe normalizacije odnosa sa Kosovom, što je u pregovorima Srbije i Evropske unije definisano posebnim poglavljem pod rednim brojem 35 koje je, uz ono koje se odnosi na stanje u javnim finansijama, otvoreno krajem prošle godine.

Pravosuđe, međutim, ostaje možda i najveći izazov za državu koja decenijama ne uspeva da razreši ni najteže slučajeve, poput ubistva novinarke Dade Vujasinović, pogibije gardista u tajnom vojnom objektu “Karaš” u Topčideru, ali i proces protiv ubica novinara Slavka Ćuruvije u kome je, posle dugotrajnog tavorenja, došlo do izvesnog napretka.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, upozorava da se Srbija otvaranjem poglavlja 23 i 24 suočava sa velikim izazovom. Ukoliko mu ne bude dorasla, može se dogoditi značajno usporavanje, pa čak i zaustavljanje procesa evrointegracija.

“U tom kontekstu Evropska unija već ima iskustvo da su zbog kompleksnosti poglavlja ona često nešto što zaustavlja ovaj proces. Zato je odlučeno, temeljem ovakvih iskustva, da to budu prva poglavlja koja se otvaraju i poslednja koja se zatvaraju u procesu evropskih integracija. Prvi put je ovakva praksa primenjena u pregovaračkom procesu sa Crnom Gorom. Očekuje se da se Srbija harmonizuje sa određenim zakonodavnim rešenjima Evropske unije. Ali ne samo to, već da ista i primeni u praksi”, objašnjava Aleksandra Joskimović.

Šta to konkretno znači za građane države u kojoj se, više od mesec dana pošto su maskirane osobe pod okriljem noći rušile u delu njene prestonice, zarobivši pritom očevice i čuvare srušenih objekata, čeka na nekakav rezultat istrage? U zemlji u kojoj je nezavisni državni organ – zaštitnik građana u svom izveštaju izneo sumnje da je deo policijskog aparata bio uključen u događaje u Savamali što nije izazvalo nikakvu reakciju države.

Istovremeno, sudovi obaraju optužnice protiv osumnjičenih za ozbiljna krivična dela zbog nestručnog i neveštog delanja nadležnih – kao što se to ove nedelje dogodilo u slučaju Dragoslava Kosmajca.

Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije, objašnjava da bi se najavljenim iskorakom u procesu evrointegracija Srbije otvorio i prostor za otklanjanje bitnih i brojnih nedostataka u srpskom pravosuđu, od depolitizacije do uvođenja razumnih rokova suđenja.

“Zato što osećamo različite vrste ili pritisaka ili se događaju situacije u kojima se ne preduzimaju pravi koraci da bi se omogućilo da građanin dobije nepristrasnu i pravičnu odluku. Tako da, ‘ajde da se sada ponadamo da će tu postojati jedna druga strana koja će, nadam se, biti više zainteresovana – počev od ove faze postupka. Da ispita šta su suštinske stvari koje treba da se menjaju i da vidi da li se zaista radi na njima. Do sada, u poslednjih par godina, Evropska unija se nije suštinski udubljivala u to”, podvlači Dragana Boljević.

Države članice Evropske unije će u petak u Komitetu za proširenje u Briselu raspravljati o tekstu pregovaračkih pozicija koji im je dostavila Srbija.

Izvor: Radio Slobodna Evropa