Hrvatska dala saglasnost za poglavlje 23
Hrvatska se 1. juna saglasila da je Srbija ispunila uslove za otvaranje poglavlja 23, čime je odblokiran proces pripreme za otvaranje tog poglavlja u pregovorima o članstvu u EU. Zagreb je zauzvrat tražio da se pitanja koja smatra spornim u slučaju Srbije uvrste u pregovaračku poziciju EU, što znači da će se ta pitanja rešavati tokom pregovora o poglavlju 23. Posle postizanja saglasnosti, Vlada Srbije 2. juna je dostavila pregovaračke pozicije za poglavlja o vladavini prava (23 i 24), kao i za poglavlje 5 koje se odnosi na javne nabavke. Prema rečima šefice srpskog pregovaračkog tima, članice EU bi 3. juna trebalo da razgovaraju u Komitetu za proširenje o tekstu pregovaračkih pozicija, a onda bi trebalo da se predstavi zajednička pozicija Srbije i EU.
Hrvatska se 1. juna saglasila da je Srbija ispunila uslove za otvaranje poglavlja 23, rečeno je 1. juna agenciji Beta u Savetu Evropske unije (EU).
"Ambasador Hrvatske je na početku sastanka dostavio pisanu saglasnost za poglavlje 23, a nakon toga postignut je dogovor ambasadora 28 članica da su ispunjeni uslovi za to poglavlje", rekao je portparol zadužen za ekonomska, finansijska pitanja i spoljne poslove Saveta EU Fransoa Hed nakon sednice Komiteta stalnih predstavnika (COREPER)
Hed je potvrdio EurAktivu da je Hrvatska povukla svoju uzdržanost pod uslovom da EU u svojoj pregovaračkoj poziciji za poglavlje 23 uvrste pitanja na koje je Hrvatska imala primedbe.
Prema saznanju Večernjih novosti, na sastanku su i predstavnici Rumunije i Bugarske dali i svoje "amandmane", odnosno zahteve za koje insistiraju da uđu u zajedničku poziciju EU.
Novosti su prethodno 1. juna prenele da u oblikovanju merila za poglavlje 23 i 24 za Srbiju, hrvatski zahtevi nisu u Briselu prihvaćeni u formulacijama kako je Zagreb tražio, već su znatno ublaženi i prilagođeni evropskoj praksi.
Zagreb je do sada odbijao da da saglasnost i zahtevao da Srbija izmeni zakon i ukine regionalnu nadležnost suda za ratne zločine u Beogradu, garantuje da će hrvatska manjina biti automatski zastupljena u srpskom parlamentu, i sarađuje sa Haškim tribunalom.
Agencija Hina je javila da saglasnost postignuta na sastanku Komiteta stalnih predstavnika članica još ne znači da je doneta odluka o otvaranju poglavlja. "Savet EU će zatražiti od Srbije da pošalje svoju pregovaračku poziciju za to poglavlje, a od Komisije da počne izradu nacrta zajedničke pregovaračke pozicije zemalja članica EU. Tek kada zemlje članice usaglase tekst i jednoglasno prihvate zajedničku pregovaračku poziciju, poglavlje može biti otvoreno", rečeno je Hini u Savetu EU.
Ta agencija saznaje i da je Hrvatska dala saglasnost tek pošto je prihvaćeno da u pregovorački proces Srbije budu dodati hrvatski zahtevi: puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom, potpuna primena domaćih i međunarodnih obaveza Srbije u zaštiti manjinskih prava, u koja spadaju i prava hrvatske manjine u Srbije, kao i da se izbegavaju konflikti pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina.
Komesar za proširenje Johanes Han rekao je prošle nedelje da je s Hrvatskom nađeno rešenje za otvaranje poglavlja 23 i formulacija koja je prihvatljiva i za Hrvatsku, mada je Zagreb to isprva demantovao. Šef hrvatske diplomatije Miro Kovač rekao je 31. maja da je Hrvatska osigurala da svi njeni zahtevi uđu u pregovarački proces Srbije i Evropske unije i da se nada da će u junu biti postignuta saglasnost svih zemalja članica EU da Srbija otvori poglavlje 23.
Poglavlja 23 i 24 biće među najzahtevnijim za usklađivanje u pregovorima o članstvu sa EU, ali i ključna za izgradnju efikasne pravne države.
Srbija dostavila pregovaračke pozicije
Šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa Evropskom unijom (EU) Tanja Miščević izjavila je da je Vlada Srbije 2. juna dostavila pregovaračke pozicije za poglavlja o vladavini prava (23 i 24), kao i za poglavlje 5 koje se odnosi na javne nabavke.
Kako je navela, članice EU bi 3. juna trebalo da razgovaraju u Komitetu za proširenje o tekstu pregovaračkih pozicija, a onda bi trebalo da se predstavi zajednička pozicija Srbije i EU.
"Ono što meni daje nadu, jeste podrška država članica da u obostranom interesu otvore poglavlja do kraja juna, jer to znači pojačavanje intenziteta sprovođenja tih poglavlja", rekla je Miščević.
Ona je dodala da je razlog što je Hrvatska dala zeleno svetlo Srbiji to što ona dosledno sprovodi svoje zakone.
Izvor: EurActive.rs