Referendum u Velikoj Britaniji i proces proširenja u EU

Istupanje Velike Britanije iz EU negativno će se odraziti na proces proširenja, pošto će EU biti zaokupljena svojim problemima, rečeno je na javnoj debati „Život nakon referenduma u Velikoj Britaniji“ koji su organizovali Evropski pokret u Srbiji i u EU Info centar.

Na skupu je ocenjeno da se još ne zna kuda dalje ide Britanija zbog velikih potresa na njenoj političkoj sceni koje je doneo referendum. Iznete su i procene da će ta zemlja verovatno biti članica EU još oko dve godine, a da bi posle istupanja mogla da se usredsredii na svoj uticaj u NATO i možda na oživljavanje Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) koje sada, međutim, ima manje članica nego pri osnivanju.

Generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta Petros Fasulas ocenio je danas da će posle odluke o istupanju Velike Britanije iz EU doći do „zamrzavanja proširenja“, odnosno njegovog znatnog usporavanja pošto će EU biti zaokupljena svojim problemima.

„Britanski referendum će pokrenuti proces zatvaranja u sebe… Među liderima EU vlada neizvesnost i sigurno im proširenje neće biti prvo na pameti“, rekao je Fasulas.

On je rekao da pod zamrzavanjem procesa podrazumeva kontinuirano odlaganje i usporavanje, što je, kako je ocenio, gore nego da se napravi pauza.

Fasulas je rekao da bi dugi pregovori sa Britanijom o istupanju bili loši za sve, uključujući i za politiku proširenja. Dodao je da, međutim, ne očekuje da bi u slučaju brzog izlaska te zemlje iz EU proces proširenja bio ubrzan.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Slobodan Marković je rekao da će se britanski referendum nepovoljno odraziti na zemlje kandidate za članstvo u EU jer će Unija biti iscrpljena ne samo razgovorima sa Britanijom več i svojim unutrašnjim razmatranjima.

Marković je rekao da proces proširenja odlikuju usponi i padovi i ocenio da se ne mogu davati procene „u pesimističnom trenutku za EU“ već da treba sačekati da prođe oko šest meseci.

Marković je kao adut zemalja Zapadnog Balkana u procesu integracija izdvojio „bezbednosni aspekt neučlanjenja“, odnosno šta bi njihov ostanak van EU značio za unutrašnju bezbednost tih zemalja i mogućnost „prelivanja“ na druge zemlje.

Prema njegovim rečima, bitno je i da, pored vladavine prava, zemlje Zapadnog Balkana imaju stabilan ekonomski razvoj kako u članicama EU ne bi njihovo pristupanje bilo poistovećeno sa dolaskom siromašnih građana koji će uzimati radna mesta.

Upitan kakav će uticaj Britanija ostvarivati u Srbiji po izlasku iz EU, Marković je rekao da će Britanija verovatno biti članica Unije još najmanje dve godine, a da bi kasnije mogla da se usmeri na uticaj u NATO zbog čega se postavlja pitanje kakav bi uticaj imala u Srbiji koja je vojno neutralna.

On je rekao da bi Britanija posle istupanja mogla da se usredsredi i na oživljavanje EFTA koji međutim sada broji manje članica, nego pri osnivanuju 1960, pošto su iz njega istupile zemlje koje su ušle u EU.

Fasulas je rekao da nije poznato kada će Birtanija aktivirati član 50 Lisabonskog ugovora kojima se pokreće izlazak iz EU i ocenio da bi to moglo da se desi krajem ove ili početkom sledeće godine, posle perioda razmišljanja.

Dodao je i da nikome ne treba „neprijatan razvod“ i da Britaniji treba dati vremena s obzirom da joj je politički sistem paralisan posle referenduma.

Marković je rekao da niko još nema odgovor na pitanje kuda ide Britanija i ocenio da postoji velika konfrontacija na britanskoj političkoj sceni.

On je napomenuo da je parlament suvereno telo u Britaniji koje stoji iznad svega i može da donese odluku kakvu želi. Marković je rekao i da za sada niko ne može da ospori odluku donetu na referendumu ali da bi prilike mogle da se promene ako bude prikupljeno 10 miliona potpisa za dugačiju odluku.

Urednica u spoljnopolitičkoj redakciji Radio-televizije Srbije Ivana Miloradović je rekla da istraživanja javnog mnjenja uoči referenduma nisu uvažila psihološke i sociološke elemente i dodala da su Britanci iz vrlo različitih razloga glasali za izlazak uključujuči i strah od jačanja ekstremne desnice u Evropi.

Fasulas je rekao da je Britanija, iako nije bila među osnivačima Unije, dala značajan doprinos toj organizaciji, odnosno da je bila pokretačka snaga iza stvaranja jedinstvenog tržišta, politike proširenja i otvaranja Evrope prema svetu.

Izvor: EU info centar