EU odložila otvaranje poglavlja sa Srbijom

Evropska unija otvorila je 30. juna novo poglavlje u pregovorima o članstvu s Turskom, dok je otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom odložila pošto o tome nije postignuta saglasnost na sastanku radne grupe Saveta ministara EU za Zapadni Balkan, rekli su novinarima izvori u Savetu ministara EU. Odluka o otvaranju tog ključnog poglavlja u pregovorima sa Srbijom, koje je više puta odlagana zbog primedbi Hrvatske, mogla bi biti doneta u julu ili septembru. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je 30. juna da je odluka EU da ne otvori pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Srbijom neprihvatljiva.

Otvaranje ključnog poglavlja 23 o vladavini prava u pregovorima EU sa Srbijom je pomereno možda za juli ili septembar prevashodno zbog otpora Hrvatske koja traži da Srbija povuče regionalnu nadležnost srpskog suda za ratne zločine, obezbedi automatski broj poslanika za hrvatsku manjinu u srpskom parlamentu i u punoj meri uspostavi nedovoljnu, kako to smatra Zagreb, saradnju s Haškim sudom.

Sve ostale članice EU smatraju da je Srbija ispunila sve uslove za otvaranje poglavlja 23. i 24. koja obuhvataju vladavinu prava i temeljne slobode, ali i Velika Britanija nije prenela svoj stav za utvrđivanje zajedničke pregovaračke pozicije EU iz tehničkih razloga, budući da posle referenduma o nezavisnosti u Britaniji sad radi vlada u ostavci.

Hrvatski premijer u ostavci Tihomir Orešković je 28. juna u Briselu izjavio da se stav Hrvatske oko otvaranja pregovora EU sa Srbijom u poglavlju 23 nije promenio, uz tvrdnju da to što Hrvatska traži, traže i druge članice EU.

Zvaničnici u Savetu ministara EU su objasnili da su praktično sve ostale članice EU predočile Zagrebu da ta za Hrvatsku navodno sporna pitanja ne spadaju u "pravnu tekovinu" Unije, što je temelj za pregovore o članstvu, već da to treba rešavati odvojeno bilateralno.

Orešković je precizirao da je reč o tri uslova koji se odnose na nadležnost za suđenja za ratne zločine, pitanje zaštite manjina i saradnju s Haškim sudom.

Holandsko predsedništvo EU je nameravalo do kraja svog mandata koji završava 30. juna u ponoć otvori pregovore sa Srbijom u poglavljima 23 i 24, ali se ispostavilo da nema saglasnosti oko zajedničkog stava EU za poglavlje 23 - Pravosudje i temeljna prava.

Zvaničnici u Briselu su prethodno naveli da je za ostale partnere u EU problem i to što je u Hrvatskoj pala vlada pa sad ostaje pitanje kakav bi stav mogla o svemu imati buduća hrvatska vlada, dok se na umu ima i "otopljavanje" u odnosima srpskog premijera i hrvatske predsednice, ali to se zasad nije odrazilo na hrvatske zahteve i uslove za otvaranje poglavlja sa Srbijom.

Pored ranijih zahteva oko pitanja manjina i naročito osporavanja regionalne nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, hrvatski predstavnici u EU sad potežu i pitanje odštete žrtvama u ratnim sukobima ’90-ih godina, s tvrdnjom da je za to odgovorna Srbija.

Rumunija i Bugarska takođe stavljaju izvesne više okvirne primedbe vezane za prava manjina u Srbiji, rekli su funkcioneri Saveta ministara EU.

Novo poglavlje u pregovorima s Turskom  otvoreno je u sklopu sporazuma o sprečavanju ilegalne imigracije. To je 16. otvoreno poglavlje i tiče se budžetskih i finansijskih odredbi.

Ambasadori: Otvaranje poglavlja 23 i 24 sa Srbijom što pre

Ambasadori Holandije, Slovačke i Nemačke u Srbiji izrazili su 30. juna podršku nastavku procesa proširenja EU i nadu da će poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom "biti otvorena što pre".

Na svečanosti povodom slovačkog preuzimanja predsedavanja Savetu EU od Holandije, holandski ambasador Hendrik van den Dol je rekao da je "duboko razočaran" što napori koje su uložili Srbija, holandsko predsedavanje i Evropska komisija nisu doveli do konsenzusa po tom pitanju.

"Sve do juče popodne sam bio prilično uveren da će biti održana međuvladina konferencija (EU i Srbije) i da je moguće otvoriti poglavlja 23 i 24", rekao je holandski ambasador.

Dol je rekao da je zaista postojala želja da ta poglavlja budu otvorena za vreme holandskog predsedavanja i da su bili vrlo blizi toga, ali da "na kraju dana shvatite da nemate svih 28 članica i morate da zaključite da niste uspeli".

"Ipak, svet ne staje večeras, siguran sam da će Slovačka nastaviti da radi naporno i posvećeno kao i mi da to omogućimo", rekao je Dol.

Ambasador Holandije je dodao da EU funkcioniše na osnovu konsenzusa, a da zemlje članice imaju "svoje legitimne brige i legitimne želje", s kojima se nekad moraju suočavati na bilateralnoj, a nekada na multilateralnoj osnovi u Briselu.

Slovačka ambasdorka Dagmar Repčekova je izrazila je nadu da će poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Srbijom biti otvorena u julu, najkasnije u septembru a da će do kraja godine biti otvorena još neka poglavlja.

"Nastavićemo dobar rad holandskog predsedavanja i pokušaćemo da budemo uspešniji s poglavljima 23 i 24", rekla je Repčekova, istakavši da "nije važno koliko je poglavlja otvoreno, nego koliko je zatvoreno, jer to znači da ste pripremljeni".

Na svečanosti u EU info centru u Beogradu nemački ambasador Aksel Ditman je rekao da Berlin nastavlja da podržava otvaranje poglavlja u pregovorima sa Srbijom "što je pre moguće" i da je EU posvećena tome da Srbija postane članica.

"Sve zemlje članice su zajedno otvorile pristupne pregovore sa Srbijom tako da smo posvećeni tome da Srbija postane članica EU i sada ćemo naporno raditi da bismo ta dva poglavlja otvorili što je pre moguće", rekao je Ditman, izrazivši žaljenje što 30. juna nije bilo moguće otvoriti poglavlja 23 i 24.

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt izrazio je "punu podršku" nastavku procesa proširenja "većom brzinom i odlučnošću" i izrazio nadu da će slovačko predsedavanje "pogurati" otvaranje poglavlja 23 i 24.

"Nadamo se što skorijem otvaranju poglavlja jer će to dati novi momentum u reformama koje su neophodne. To je pravi put za Srbiju da napreduje i postane prosperitetna i stabilna zemlja", rekao je Benedikt i dodao da će fokus Delegacije EU biti na radu koi treba da se obavi, pre nego na otvaranju poglavlja "koji je simbolični čin".

Dačić: Odluka EU sramna i neprihvatljiva

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je 30. juna da je odluka EU da ne otvori pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Srbijom neprihvatljiva i najavio da će predložiti premijeru da održi hitne konsultacije o daljim potezima u oblasti spoljne politike uoči Pariskog samita 4. jula.

"Takva odluka je sramna, neshvatljiva i ponižavajuća za Srbiju, ona je rezultat političke namere da se zaustavi ili uspori evropski put Srbije. Ona je otvoreni politički pritisak na Srbiju da odustane od svoje jasne politike zaštite državnih interesa", navodi se u saopštenju.

Dačić je istakao da je Srbija ispunila sve što se od nje tražilo u procesu pregovaranja sa EU i pozvao Uniju da "prekine sa tragikomičnim objašnjenjima da nas blokiraju Hrvatska i Velika Britanija".

"Ne, nas blokira EU, jer me niko ne može ubediti da cela EU nije uticajnija od Hrvatske", navodi se u saopštenju.

Izvor: EurActive.rs