Treći sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora EU-Srbija
Predstavnici Evropskog ekonomskog socijalnog komiteta (EESK) i predstavnici socijalnih partnera i organizacija civilnog društva u Republici Srbiji održali su treći sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora (ZKO) u Beogradu, 7. oktobra 2016. godine.
Pored aktuelne situacije u odnosima između Srbije i EU i procesa pristupanja, glavne teme ovog sastanka bile su Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) s fokusom na migracije, Poglavlje 20 (Preduzetništvo i industrijska politika)s fokusom na promociju preduzetništva, zatim ekonomski i socijalni uticaj industrijskog zagađenja i klimatskih promena, kao i osnovni principi Programa dostojanstvenog rada Međunarodne organizacije rada.
Zajednički konsultativni odbor, uspostavljen između EESK i civilnog društva u Srbiji, formiran je u sklopu institucionalnog okvira Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropske unije i Srbije, kako bi omogućio organizacijama civilnog društva sa obe strane da prate proces pregovora o pristupanju Srbije EU. Ovo je ujedno i platforma za diskusiju o temama od zajedničkog interesa i informisanje javnosti o izazovima koji su pred nama u procesu pristupanja.
JCC ima 18 članova, po devet iz EU i Srbije, koji predstavljaju Evropski ekonomski i socijalni komitet i civilno društvo Srbije. Aktuelnim sastavom Odbora kopredsedavaju Jonut Sibian, član Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta i izvršni direktor Fondacije za razvoj civilnog društva Rumunije i Branislav Čanak, član Socijalno-ekonomskog saveta Srbije i predsednik UGS „Nezavisnost”.
„Vlada Srbije u civilnom društvu i poslodavcima gleda partnere, ali se ponekad ne slažemo oko nekih tema i predloga, jer polazišta su nam različita, ali je ishod isti − da u Srbiji bude boljeˮ, rekao je Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na otvaranju ovog sastanka.
On je pozvao predstavnike nevladinih organizacija i poslodavaca da probleme i dalje rešavaju zajedno jer, kako je objasnio, evrointegracije su put kojim se Srbija opredelila da ide i to je, pre svega, stanje svesti cele nacije u cilju da se u Srbiji bolje živi. „Nema tog problema koji je vaš, a da nije naš, i naš a da nije vaš. Sve su to zajednički problemi i mislim da rešenja, kao što su i problemi, moraju svakako i uvek biti zajedničkaˮ, istakao je Ivanišević.
Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ukazala je da u procesu evropskih integracija ima i biće problema, s obzirom na činjenicu da on podrazumeva unutrašnje reforme u Srbiji, koja je opterećena i dodatnom obavezom – normalizacijom odnosa sa Prištinom.
„Jedna od važnih tema reformi jeste uključenje celog društva u proces evrointegracija, jer to nije proces koji treba da sprovodi samo Vlada Srbije i njen pregovarački tim. Zato je u tom procesu nemerljivo važna uloga širokog civilnog društva, ne samo nevladinih organizacija nego i sindikata, privredne komore i radničkih udruženja, kao i instituta i fakultetaˮ, konstatovala je Tanja Miščević.
U okviru Poglavlja 24 ukazano je na značaj jedinstvene migrantske politike na nivou EU i uspostavljanja jedinstvenog sistema azila. Problemi sa kojim se susreću Srbija i zemlje na tzv. Balkanskoj ruti, ukazuju na neophodnost i hitnost rešavanja migrantske krize − pre svega imajući u vidu da se talasi migracija neće zaustavljati. Naime, trebalo bi očekivati nove izbeglice i ekonomske migrante, koji beže sa ratnih područja ili su u potrazi za boljim životom.
Ekonomski i socijalni uticaj industrijske politike i klimatskih promena je nesporan. Poglavlje 27 (Životna sredina i klimatske promene) jedno je od najzahtevnijih poglavlja. Nedopustivo je da se u zaštitu voda jako malo ulaže, a da su zagađenja velika. Takođe je značajno tzv. zeleno zapošljavanje, koje Vlada nije stavila među svoje prioritete.
Imajući u vidu da predstoji dug put prilagođavanja standardima i mnogo veća ulaganja u sam proces pristupanja i pružanje konkretnih odgovora na pitanja iz pregovaračkih oblasti, predloženo je da se za naredni sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora razmatraju Poglavlja 25 (Nauka i istraživanje), Poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura), kao i Poglavlje 27 (Životna sredina i klimatske promene).
Nakon sastanka usvojena je Zajednička deklaracija.
