Otvaranje poglavlja sporije nego što je očekivano

Učesnici debate Medija kluba EU info centra „Otvaranje novih poglavlja, kojih i kada?“ složili su se da otvaranje poglavlja u procesu evropintegracija Srbije ide sporo.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić je rekla da sadašnji tempo pregovora o članstvu u EU sa četiri otvorena poglavlja za gotovo tri godine nije tempo koji se očekivao i koji bi išao u prilog plana Srbije da se uskladi sa evropskim zakonodavstvom do kraja 2018.

„Ne možemo biti zadovoljni dinamikom i tempom iako znamo da je proces integracija složen a EU se suočava sa svojim problemima“, rekla je generalna skeretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Ocenila je da je u slučaju Crne Gore taj tempo „relaksiraniji i brži“, pošto je ta zemlja otvorila 24 poglavlja tokom četiri godine.

Ivan Vejvoda iz Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju EU je izjavio da očekuje da se tri nova poglavlja otvore u decembru. Za poglavlje 5 koje se odnosi na javne nabavke pregovaračka pozicija je poslata komisiji, rekao je Vejvoda dok se pregovaračka pouicija za poglavlja 25 o nauci i istraživanju i 26 za obrazovanje, kulturu i mlade, treba da se usvoji na vladi i pošalje u Brisel.

Maja Bobić je rekla da će predstojeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU pružiti naznaka o tome da li će moći da se otovore još tri poglavlja, kao i preporuke u vezi sa vladavinom prava, slobodom medija i drugim pitanjima.

Na pitanje da li će izveštaj sadržati preporuke u vezi sa otvaranjem poglavlja i da li će se u njemu naći formulacija da se ne mogu otvoriti zbog nedovoljnog napretka u dijalogu sa Prištinom, Vejvoda je rekao da taj izveštaj Evropske komisije i otvaranje poglavlja nisu usko povezani, odnosno da se takve preporuke ne objavljuju prvo u njemu.

Komentarišući Izveštaj EU o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici koji je objavljen početkom nedelje Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je rekao da se od Srbije očekuje da, ako se već ne uskladjuje u spoljnoj politici sa EU, bar ne produbljuje odnose sa Rusijom, dok nedavna poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića Rusiji govori o suprotnom.

On je rekao da je, kada je reč o spoljnoj politici i odnosima sa Rusijom, reč o pitanju vrednosti i ocenio je da Srbija u nekim stvarima više liči na Tursku ili Rusiju.

„Obaveza Srbije u pregovorima jeste da se postepeno uskladjuje sa EU a da po stupanju u članstvo u EU ima potpuno uskladjenu politiku“, naveo je Ivan Vejvoda i napomenuo da nema bližih odrednica šta „postepeno“ znači i da Srbija do članstva u EU može da vodi svoju spoljnu politiku.

Maja Bobić je rekla da u Uvodnoj izjavi Srbije za pregovore predstavljenoj na otvaranju pregovora o članstvu u januaru 2014, stoji da će se Srbija u oblasti spoljne politike „progresivno“ uskladjivati na tom planu, a da njen prosek na tom kvari politika odnosa sa Rusijom.

Ona je ocenila da bi pitanje spoljne politike moglo da se pre stupanja u članstvo u EU pojavi kada se otvori poglavlje 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

Sena Marić iz Centra za evropske politike je ocenila da se pitanje spoljne politike može pojaviti bilo kada u integracijama, pošto svaka članica može da ga pokrene, ako se proceni da se Srbija ne uskladjuje progresivno.

Povodom tvrdnji kosovske ministarke za dijalog Edite Tahiri da je priznavanje nezavisnosti Kosova uslov za članstvo Srbije u EU, Maja Bobić je rekla da neće biti zahteva za formalnim priznavnajem Kosova, s obzirom da pet članica EU nije priznalo Kosovo.

Bobić je rekla da je, kada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, bitan izveštaj Evropske službe za spoljne poslove koji bi mogao da se uskoro očekuje.

Izvor: EU info centar