Bez merila za otvaranje poglavlja 20, ali će ih biti pri zatvaranju

Za otvaranje Poglavlja 20 koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku, neće biti merila, ali se merila mogu očekivati za zatvaranje tog poglavlja, rečeno je 21. oktobra 2016. godine na skupu o tom poglavlju. Pravna tekovina EU za te oblasti nije razvijena već članice imaju različite pristupe, a na nivou Unije bitni su principi koji polaze od toga da je tržište Unije otvoreno, konkurentno i jedinstveno. Na skupu je rečeno i da se do kraja ove godine očekuje potpisivanje ugovora s domaćom bankom koji će omogućiti korišćenje sredstava evropskog programa COSME za podršku malim i srednjim preduzećima.

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević je rekla da Pogavlje 20 "nije teško ali da nije naivno", iako ne zahteva pripremu akcionog plana i ne postoji pravna tekovina u toj oblasti.

Tanja Miščević je rekla da Srbiju očekuje rad na usklađivanju Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preudzeća od 2015. do 2020. sa evropskim principima i revizija Strategije razvoja industrije od 2011. do 2020.

Pomoćnica ministra privrede za mala i srednja preduzeća i preduzetnštvo Katarina Obradović Jovanović je rekla da nema merila za otvaranje Poglavlja 20 za koje je skrining obavljen u aprilu i julu 2014, tako da je otvoren put za pripremu pregovaračke pozicije.

Ona je dodala da je na osnovu iskustava Hrvatske i Crne Gore realno očekivati merila za zatvaranje tog poglavlja. Navela je da je Hrvatska morala da pripremi novu industrijsku politiku, dok je Crna Gora morala da pored izrade te politike i prati njenu primenu.

Katarina Jovanović Obradović je rekla da oblasti iz Poglavlja 20 nisu u većoj meri u nadležnosti EU već da Unije uglavnom pruža podršku, koordinira ili dopunjuje aktivnosti članica. Kada je reč o malim i srednjim preduzećima i industrijskoj politici, ne postoji razvijena pravna tekovina već je pre reč o takozvanom "mekom akiju", odnosno postoji veliki broj preporuka i mišljenja, rekla je ona i dodala da ne postoje ni najbolje prakse na koje bi se Srbija ugledala.

Prema njenim rečima, za mala i srednja preduzeća postoji Akt o malim preduzećima, u oblasti industrijske politike nema takvih akata, dok evropska Strategija rasta Evropa 2020. daje široki okvir.

Ona je rekla da od propisa postoji Direktiva o sprečavanju kašnjenja plaćanja u komercijalnim transakcijama koju je Siibja u većoj meri prenela u svoje zakonodavstvo, a kojom se predviđaju rokovi i kamate u slučaju kašnjenja.

Katarina Obradović Jovanović je rekla da Srbija treba da skrati rokove i smanji naknade koje je predvidela svojim zakonom, ali da je duh te direktive prenet.

Pomoćnica ministra privrede za mala i srednja preduzeća i preduzetnštvo je rekla da je poglavlje 20 povezano i sa težim poglavljima poput onih koja se odnose na državnu pomoć.

"U ovom poglavlju treba da se demonstrira da kroz pozitivne instrumente promovišemo mala i srednja preduzeća", rekla je Katarina Obradović Jovanović i dodala da ta pomoć treba da bude tako usmerena da doprinosi konkurentnosti.

Pored predstavljanja instrumenta podrške malim i srednjim preduzećima, u pregovaračkoj poziciji će biti reči i o usklađivaju strategije za taj sektor sa evropskim Aktom za mala preduzeća, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija će morati da poboljša evaluaciju, odnosno praćenje rezultata u tim oblastima.

Vesna Kopanja iz Ministarstva privrede rekla je da se oblast industrijske politike uređuje na nivou EU principima i dozvoljenim insturmentima podrške. "Svi principi su bazirani na tome da je tržište EU otvoreno, konkurentno i jedinstveno", rekla je ona.

Ona je rekla da se kao osnovni instrument za uređenje oblasti predlaže strategija razvoja industirje, i da će biti važa sektorski pristup.

Ona je ocenila da je Strategija razvoja industrije kvalitetan dokument ali da će morati da se revidira". "Očekuje se revizija te strategije jer je prošlo dovoljno vremena", rekla je ona.

Uskoro ugovor s bankom u Srbiji za sredstva COSME

Do kraja ove godine se očekuje potpisivanje ugovora s domaćom bankom koji će omogućiti korišćenje sredstava evropskog programa COSME za podršku malim i srednjim preduzećima, rekla je Katarina Obradović Jovanović.

COSME je program EU namenjen povećanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, a u okviru perioda 2014-2020. planirani budžet je 2,3 milijardi evra. Srbija je pristupila tom programu u novembru 2015. godine.

Katarina Obradović Jovanović je podsetila da Srbija ima pristup tom programu za koji godišnje plaća članarinu 800.000 evra.

Ona je rekla da u programu ne postoje definisane kvote za zemlje i da se sredstva povlače u vidu zajmova preko domaćih banaka za koje se podnose projekti.

"Ne postoje kvote za određene zemlje pa da znate da vam to sleduje. Možete da povučete onoliko koliko imate dobrih projekata, koliko imate interesovanja i koliko možete da odgovorite na zahteve", rekla je Katarina Obradović Jovanović.

Ona je rekla da za 60% sredstava COSME mogu da se prijave domaće finansijske institucije, dok se 40% koristi za podršku Evropskoj mreži preduzetništva, za klastere ili izradu analiza i izveštaja ili organizaciju radionica za koje EU smatra da su neophodni.

"Ono što je dobro jeste da Srbija članstvom u COSME dobija pristup svim tim događajima kroz koje se razmenjuju iskustva i upoznaju najnoviji trendovi u ovim oblastima", rekla je pomoćnica ministra privrede za mala i srednja preduzeća i preduzetnštvo.

Cilj progama COSME je da se malim i srednjim preduzećima olakša pristup finansijama i tržištu, da se podstakne preduzetništvo i stvore uslovi pogodni za otvaranje firmi i radnih mesta.

Miščević: Broj otvorenih poglavlja posledica specifičnog pristupa proširenju

Tanja Miščević je rekla na skupu da Srbija nije otvorila veći broj poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU ne zato što nema dovoljno kapaciteta ili znanja već zbog novog pristupa u pregovorima prema kome određena poglavlja imaju veću težinu.

"Srbija u ovom momentu ima četiri otvorena poglavlja. Da, volela bih da ih je više ali isto tako znam da razlog nisu naši kapaciteti i znanje već specifičan novi vid pregovaranja koji daje jaču poziciju nekim od poglavlja", rekla je ona.

Prema novom pristupu proširenju koji je EU usvojila 2011. i prvi put primenila u slučaju Crne Gore, u pregovorima o članstvu se među prvima otvaraju i poslednja zatvaraju poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, a u slučaju Srbije i poglavlje 35 o odnosima sa Kosovom. Rezultati u tim poglavljima mogu se odraziti na napredak u pregovorima.

Srbija je pored ta tri poglavlja otvorila i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli.

Tanja Miščević je rekla da, kada je reč o poglavljima 23 i 24, "u ovoj fazi počinje vrlo žestoko, oštro praćenje svega onoga što" je Srbija predvidela i rekla da će uraditi.

Ona je rekla i da je je jutros stiglo mišljenje Evopske komsiije o nacrtu pregovaračke pozicije za Poglavlje 7 koje se odnosi na intelektualnu svojinu.

Tanja Miščević je ponovila da se za Poglavlje 5 o javnim nabavkama čeka zeleno svetlo da bi moglo da bude otvoreno do kraja godine, kao i da su Poglavlje 25 (Nauka i istraživanje) i Poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura) tehnički spremna za otvaranje.

Izvor: EurActive.rs