Srbija još čeka na izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31
Oko trećina članica EU još nije dala saglasnost na izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 (Zajednička spoljna i bezbednosna politika), što Srbiji otežava usklađivanje sa tom politikom EU, rekla je 24. oktobra 2016. v.d. pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije za EU Marina Jovićević. Ona je rekla da ohrabruje to što je u Globalnoj strategiji EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku proširenje prepoznato kao bitan činilac stabilnosti EU. Na skupu o toj strategiji u Beogradu ocenjeno je će njena primena zavisiti od toka pregovora o istupanju Velike Britanije iz EU i predstojećih izbora u više članica EU.
Marina Jovićević je na skupu o Globalnoj strategiji za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku rekla da je skrining za to poglavlje završen u oktobru 2014. godine, da je izveštaj sa skrininga u proceduri od polovine januara ove godine, ali da članice EU još nisu usaglasile zajednički stav.
"Sada smo blizu kraja godine i ono što mogu da kažem jeste da, uslovno rečeno, trećina država članica nije dala saglasnost na izveštaj sa skrinigna", rekla je ona i podsetila da Srbija pošto dobije taj izveštaj može da počne da priprema pregovaračku poziciju za poglavlje 31.
Na skupu koji je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, Marina Jovićević je rekla da EU od Srbije s jedne strane traži "strateško strpljenje", kada je reč o toku pregovora o članstvu, a s druge "strateško delovanje" u oblasti za koju Srbija još nije dobila ni izveštaj sa skrininga.
"Mi negde lutamo, svaka država članica šalje vam neke svoje poruke - neke imaju veći stepen razumevanja, neke imaju manji. (Evropska) Spoljnopolitička služba šalje svoje poruke. Tako da mislim da bi sa te strane EU trebalo da bude doslednija u svom delovanju ako se na taj način sprovode i očekivanja (od Srbije)", rekla je ona.
Marina Jovićević je rekla da se mnogo toga promenilo od vremena kada je Srbija pregovarala o Sporazumu o stabilizaciji i priduživanju koji je pružio pravni okvir za usklađivanje i u kome se, kao i u pregovaračkom okviru, navodi da će se progresivno usklađivati u oblasti spoljne politike do stupanja u članstvo u EU.
Povodom izveštaja visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini o toj strategiji, ona je rekla da, kada je reč o Zapadnom Balkanu, ponovo sve svodi na to da treba više da se usaglašava u oblasti spoljne politike, pre svega u pitanjima od največeg značaja za EU kao što su restritkvine mere.
Pomoćnica ministra spoljnih poslova je ocenila da ne stoji i ocena da Srbija treba da konsoliduje evropsku orijentaciju u EU.
Ona je rekla da bi bilo pogrešno usklađivanje u oblasti spoljne i bezbednosne politike svoditi samo na pitanje uvođenja sankcija Rusiji i istakla da u drugim segmentima te politike Srbija ima stav koji je dosledniji kada je reč o evropskim vrednostima nego neke članice EU.
U tom kontekstu navela je migracije, regionalnu stabilnost i borbu protiv terorizma gde se, kako je ocenila, Srbija pokazala kao kredibilan i stabilan partner EU.
Marina Jovićević je rekla i da je stav Srbije od početka jasan, odnosno da zbog Kosova nije u mogućnosti da se usaglašava sa pozicijom EU prema zemljama poput Rusije i Kine koje su članice Saveta bezbednost UN.
"To je bio dosledan stav Srbije od samog početka usaglašavanja koji se nije menjao, dok se menjao broj odluka EU koji je sve veći i veći", rekla je ona i dodala da je Srbija zbog toga u situaciji da je poslednjih godina njen procenat usaglašenosti sa odlukama EU pao na oko 60 i više procenata, dok je ranije bio i 98 i 99%.
Ona je istakla da se Srbija pridružuje odlukama EU kad god može i da to čini pažljivo i balansirano.
Ključan zajednički glas
Pomoćnica ministra spoljnih poslova je rekla da je Srbija još ranije, od skrininga, uputila molbu EU da ona i druge zemlje Zapadnog Balkana budu uključene u proces konsultacija sa EU i pripremu Globalne strategije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, ali da do toga nije došlo.
Marina Jovićević je rekla da ohrabruje to što je u Globalnoj strategiji politika proširenja prepoznata kao bitan činilac stabilnosti EU.
Viša analitičarka Instituta za bezbednosne studije EU Sabina Lange rekla je da će primena te strategije zavisiti od toka pregovora o istupanju Velike Britanije, kao i predstojećih izbora u više članica EU.
Podsetila je da su kao izazovi u strategiji navedeni kredibilitet EU, sposobnost da reaguje i zajendički prisutp.
Sabina Lange je rekla da je jedna od sledećih koraka izrada akcionog plana za bezbednost i odbranu i dodala da je već više nezvaničnih preldoga u opticaju.
Ocenila je da je EU onoliko jaka koliko je jaka iznutra i da je ključno jačanje otpornosti demokratija u članicama EU.
Viši analitičar Evropskog saveta za spoljne poslove Jozef Janing je rekao da je najveća slabost Evrope nedostatak političkog centra i da postoji izvestan zamor jer postoje ambicije ali se ne ostvaruju.
Ocenio je da bi visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost trebalo da se više usredsredi na upravljanje krizom, što su joj do sada otežavale članice.
"Kod članica moramo videti da su spremne da postupaju u rešavanju krize u ime EU a ne samo u svoje ime", istakao je on.
Izvor: EurActive.rs
