U Poglavlju 27 o životnoj sredini ključno planiranje
Za usklađivanje Srbije u oblasti životne sredine sa pravnom tekovinom i standardima EU ključno je dobro planiranje kako bi mogla da ispuni obaveze, a u tome će joj Švedska pomoći kroz projekat vredan 2,8 miliona evra, rekao je 27. oktobra 2016. ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin. Najveći posao Srbiju očekuje u primeni Direktive o vodama i Beograd planira da sledeće godine obezbedi sredstva iz pretpristupnih fondova EU (IPA) za potrebe prečišćavanja otpadnih voda, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.
"Ako se počne sa prevelikim ambicijama, može da se desi da Srbija ne bude u stanju da implementira to što je obećala Evropskoj komisiji. To može da dovede do velikih problema kasnije", rekao je Lundin novinarima uoči skupa o programu Priprema za pregovore u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti zaštite životne sredine (ENVAP3).
On je rekao da će Švedska kroz program ENVAP3, vredan 2,8 miliona evra, finansirati pripreme Srbije u pregovorima o članstvu u EU u oblasti životne sredine i da taj projekat, iako mali, predstavlja osnovu za veće projekte koji se odnose na razvoj infrasturkture.
Lundin je rekao da je unapređenje i zaštita životne sredine dugotrajan proces koji zahteva velike investicije ali je u interesu svih.
"To je bitna stvar, nije samo formalnost jer se radi o ekološkoj budućnosti Srbije", rekao je on i dodao da EU i Švedska žele da Srbija bude uspešna u tome jer žele "ekološki zdravu Evropa".
Švedski ambasador je rekao da Švedska od 1975. godine radi na čišćenju Baltičkog mora od otpadnih voda i da su tek sada rešeni glavni problemi sa njihovim ispuštanjem, kao i da će se ti napori nastaviti.
"Ne kažem da je ovde situacija tako loša kao u Baltičkom moru pre 40, 50 godina. Nije, ovde je situacija umnogome bolja, ne treba biti previše pesimističan", rekao je on.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović je rekla da je Vlada Srbije u septembru 2015. usvojila postskrining dokument o usklađivanju u Poglavlju 27 i da ga je dostavila Evropskoj komisiji.
Stana Božović je rekla da iz Brisela u vezi s tim stižu pohvale i da Srbija čeka otvaranje Poglavlja 27.
"Želimo da budemo deo evropske porodice i dostignemo standarde" EU, rekla je Stana Božović.
Ona je rekla da program ENVAP3 predviđa pomoć resornom ministarstvu i pregovaračkoj grupi u pripremama za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, podršku Agenciji za životnu sredinu u obradi podataka, kao i podršku informisanju javnosti o zaštiti životne sredine.
Božović: Očekujemo sredstva IPA za preradu otpadnih voda 2017.
Srbija planira da sledeće godine obezbedi sredstva iz pretpristupnih fondova EU (IPA) za potrebe prečišćavanja otpadnih voda, kao najvećem izazovu na putu ka EU, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
"Već imamo najava i pregovaramo sa Delegacijom EU da u 2017. iz IPA 2017. dobijemo preko 100 miliona bespovratnih sredstava upravo za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda", rekla je ona.
Ona je kao konkretan projekat navela izgradnju postrojenja u Nišu i podsetila da će Srbija u narednih 25 godina, odnosno do 2041, morati da izgradi 320 postrojenja za preradu otpadnih voda.
Stana Božović je rekla da Srbija sada ima 44 postrojenja za preradu otpadnih voda od kojih pet ili šet radi u skladu sa standardima EU. Dodala je da Srbija sada prečišćava oko 8% otpadnih voda i da ima obavezu da dostigne cilj od 99 do 100%.
Ona je podsetila da oblast životne sredine u procesu pristupanja EU ima 10 komponenti i da se procenjuje da će za dostizanje evropskih standarda biti potrbeno preko 10 milijardi evra zbog čega se radi na uspostavljanju stabilnog sistema finansiranja koji će uključivati i budžetska sredstva.
Stana Božović je rekla da najveći izazov u usklađivanju sa EU predstavlja Direktiva o vodama koja se odnosi na prečišćavanje otpadnih voda, vodosnabdevanje i kanalizaciju, a kao zahtevnu je izdvojila i Direktivu za upravljanje otpadom.
Prema njenim rečima, Srbija sada reciklira samo 5% komunalnog otpada, a cilj joj je da reciklira 50% i da otpad tretira kao resurs.
"Godišnje se u Srbiji generiše oko 2,5 miliona tona otpada, samo pola miliona završi na sanitarnim deponijama, a ostatak van njih, odnosno na smetlištima", rekla je ona.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je rekla da Srbiju očekuje puno posla i u drugim oblastima poput borbe protiv klimatskih promena i očuvanja biodiverziteta.
Dodala je da će zbog obima posla Srbija imati prelazne periode u Poglavlju 27, odnosno duže rokove za primenu evropskih direktiva.
Izvor: EurActive.rs
