Srbija u januaru dostavlja EK izveštaje o poglavljima 23 i 24

Srbija će u januaru dostaviti Evropskoj komisiji svoje prve polugodišnje izveštaje o sprovođenju aktivnosti u poglavljima 23 i 24 od njihovog otvaranja, dok se evropski izveštaj o tim aktivnostima očekuje u martu, rekla je 27. decembra šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević. Na sastanku predstavnika pregovaračkog tima Srbije i Nacionalnog konventa EU (NKEU) o izveštavanju o aktivnostima u poglavlju 24, ona je rekla da se razmatra način na koji će civilno društvo biti uključeno u praćenje i izveštavanje o tim aktivnostima. Na sastanku je istaknuto da je potrebno otkloniti nedoumice u vezi sa metodologijom i kvalifikacijom mera kako bi se izbegla neslaganja koja se mogu javiti u vezi sa stepenom ispunjenosti aktivnosti.

"Naš je zadatak da do kraja januara njima predstavimo prve polugodišnje izveštaje nakon otvaranja poglavlja, koje onda oni predstavljaju državama članicama... Svakako do kraja januara mi šaljemo izveštaj i to će biti prvi polugodišnji izveštaj. Evropski izveštaj će državama članicama biti predstavljen u martu", rekla je Tanja Miščević.

Ona je novinarima u pauzi sastanka o metodologiji izveštavanja o ispunjenosti Akcionog plana za poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost, rekla da nema nedoumica o tome kako će se EU izveštavati o sprovedenim aktivnostima, a da Vlada Srbije razmatra kako da u praćenje i sprovođenje akcionih planova uključi civilno društvo s obzirom na odličnu saradnju u izradi tih planova.

Tanja Miščević je rekla da ostaje da se vidi da li će civilno društvo biti konsultovano pre ili posle predstavljanja izveštaja o sprovođenju aktivnosti i da će se o tome razgovarati posle praznika sa Evropskom komisijom.

Na sastanku predstavnika pregovaračkog tima Srbije i Nacionalnog konventa EU (NKEU) o metodologiji izveštavanja za poglavlje 24, šef pregovaračke grupe za to poglavlje Zoran Lazarov je rekao da je u celini zadovoljan sprovođenjem Akcionog plana za poglavlje 24 ali da za sada ne želi da govori o procentima ispunjenosti.

On je rekao da su aktivnosti iz plana preduzimane i pre otvaranja poglavlja, da neke aktivnosti nisu sprovedene zbog izazova poput finansijskih problema i održavanja izbora, i da će u 2017. biti uloženi napori da se sprovede ono što nije urađeno ove godine.

Lazarov je istakao da su formirane nove organizacione strukture poput Kancelarije za borbu protiv droga i stalne mešovite grupe za borbu protiv terorzima, da je usvojen novi Zakon o policiji i pripremljen niz dokumenata za reformu ljudskih resursa u Ministarstvu untrašnjih poslova i drugim ministarstvima.

On je rekao da su prelazna merila u poglavlju 24 bila očekivana, da će Srbija dva puta godišnje izveštavati Evropsku komisiju o sprovođenju aktivnosti u tom poglavlju, i da je metodologija slična kao u slučaju Crne Gore.

Napredak će se meriti određenim pokazateljima i kroz eksperstke misije EU, rekao je Lazarov i dodao da je prva misija već bila u Srbiji u vezi sa kontorlom granice, da je vrlo zadovoljna stanjem, a da se nova misija koja će se baviti ljudskim resursima i reformom policije, očekuje u prvom kvartalu 2017.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) i koordinator radne grupe NKEU za poglavlje 23 Milan Antonijević je rekao da je bitno otkoniti nedoumice oko metodologije i kvalifikacije mera jer je u poglavlju 23 - pravosuđe i osnovna prava bilo određenih neslaganja kada je reč o ispunjenosti određene aktivnosti.

Tanja Miščević i Lazarov su rekli da svi dokumenti neće moći da budu u potpunosti dostupni javnosti zbog procedura EU, kao i da cele tabele za praćenje napretka neće biti dostupne organizacijama civilnog društva već pojedinici podaci.

Tanja Miščević je podsetila da je sporna oznaka "službeno" u Uredbi o kancelarijskom poslovanju zbog koje je reagovao poverenik za informacije od javnog značaja, promenjena u "restriktivno" u skladu sa evropskom pravnom terminologijom, da se oznaka odnosi na dokumente u pregovorima sa EU, i da će moći da bude podgnuta pošto se otvori neko poglavlje.

"Dakle, ne tajni dokumenti ili dokumenti sa oznakom tajnosti već dokumenta koja imaju ograničnu dostupnost u toku pregovora do momenta kada postanu dostupna javnosti, a to je momenat otvaranja pregovaračkog poglavlja, odnosno međuvladina konferenja", rekla je ona.

Miščević je rekla da ostaje da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sada utvrdi uputstvo za primenu ove oznake.

Na pitanje kako će se pratiti prelazna merila poput toga da policijske istrage treba da budu oslobođene političkog uticaja i upliva kriminala, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović je rekao da će se ona pratiti u izveštajima, kao i kroz ekspertske misije.

On je dodao da, ako nema tabela za praćenje napretka, to ne znači da aktivnost neće biti praćena.

Lazarov je rekao da potrebne aktivnosti u tom smislu nisu izostavljene iz akcionog plana jer u suprotnom on ne bi bio odobren i istakao da u MUP-u nema politizacije i da zakon propisuje elemente za sprečavanje takvog uticaja.

Prema njegovim rečima, odgovor Srbije u vezi s tim prelaznim merilom mogao bi biti taj zakon, kao i jasna struktura MUP-a.

Izvor: EurActive.rs