Usvojena Deklaracija o budućnosti Unije
efovi država i vlada zemalja Evropske unije su 25. marta u Rimu usvojili Deklaraciju o budućnosti Unije u kojoj naglašavaju da će EU "ostati nepodeljena", "napredovati različitim brzinama i snagom u istom pravcu" i "biti otvorena za one evropske zemlje koje poštuju i ulažu napore da uvreže naše vrednosti".
Ovaj dokument daje političke i programske smernice za utvrđivanje budućih neophodnih promena u ustrojstvu i politici u svim sektorima Unije, koje je u Beloj knjizi predložila Evropska komisija. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je u Rimu da jedinstvo 27 zemalja jedini način da se osigura opstanak Unije, dok je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio da je obeležavanje 60. godišnjice osnivačkog sporazuma Unije "veoma tužan momenat" bez učešća Velike Britanije.
Rimsku deklaraciju su šefovi država ili vlada 27 zemalja EU, sem Velike Britanije, usvojili na 60. godišnjicu potpisivanja Rimskih ugovora kojima su osnovane Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Rimske ugovore su potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija i ovo su prvi ugovori između šest zemalja osnivača EU koji su sklopljeni na neograničeno vreme. Organizacija je kasnije nazvana Evropskom ekonomskom zajednicom, a njen cilj bio je uspostavljanje zajedničkog tržišta zasnovanog na četiri slobode: slobodnom kretanju robe, radnika, kapitala i usluga. Ove četiri slobode i danas čine temelj Evropske unije, koja je naslednica Evropske zajednice za ugalj i čelik i zajednica osnovanih Rimskim ugovorima.
Ceo tekst Deklaracije o budućnosti Unije možete da pročitate ovde.
