Regionalnom saradnjom do lakšeg prevazilaženja problema, poruka je treće Move.Link.Engage konferencij
Beogradska otvorena škola je u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, a uz podršku Kraljevine Švedske i programa „Evropa za građane i građanke“, treću godinu za redom organizovala regionalnu konferenciju „Move.Link.Engage“. Na konferenciji koja se ove godine održala pod nazivom „Promišljanje Evrope i Zapadnog Balkana“, 18. i 19. septembra u Beogradu, učestvovalo je skoro 200 predstavnika organizacija civilnog društva i medija iz Srbije i regiona, stručnjaka u oblasti evropskih integracija i evropskih politika, predstavnika institucija Evropske Unije, ambasada i državnih organa.
Cilj konferencije bio je da promoviše i podstakne regionalni pristup rešavanju problema sa kojima se susreću sve države u regionu Zapadnog Balkana, ali i da osnaži saradnju između građana i organizacija civilnog društva sa ciljem davanja veće uloge civilnom društvu u reformskom procesu koji je u vezi sa evropskim integracijama.
Tokom dva dana konferencije održano je šest panel sesija na kojima je diskutovano o budućnosti EU, Berlinskom procesu, ulozi civilnog društva u evropskim integracijama, regionalnoj omladinskoj saradnji, energiji, klimi i zaštiti životne sredine. Prvog dana konferencije održana je i regionalna radionica „Evropa za građane i građanke“ na kojoj je učesnicima i učesnicama predstavljen ovaj program.
Na centralnom panelu pod nazivom „Zapadni Balkan u pokretu: Posledice Berlinskog procesa“ učesnici su imali priliku da čuju mišljenja Tanje Miščević, šefice pregovaračkog tima, o odnosu između Berlinskog procesa i politike proširenja EU, naročito imajući u vidu nedavna dešavanja u ključnim institucijama EU (bela knjiga o mogućim scenarijima za budućnost Evrope i obraćanje predsednika Evropske komisije, gospodina Junkera Evropskom parlamentu) . Na ovom panelu su govorili i Biljana Borzan, poslanice u Evropskom parlamentu, Džeremi Lang sekretara za politiku, ekonomiju i trgovinu pri britanskoj ambasadi u Beogradu i Igor Bandović, programski menadžer u Evropskom Fondu za Balkan, koji su govorili o značaju Berlinskog procesa za države Zapadnog Balkana, o tome šta možemo da očekujemo od samita u Londonu naredne godine, kao i značaju sprovođenja reformi pre pristupanja EU.
Učesnici konferencije imali su priliku da čuju izlaganja i da razgovaraju sa Tobijem Fogelom, iz Centra za evropske studije praktične politike, Mihalom Vitom iz praške think-tank organizacije EVROPEUM, novinarem Dejanom Anastasijevićem, Srđanom Đurovićem iz Centra za primenjene evropske studije, koji su govorili o tome gde se EU sada nalazi, sa kakvim izazovima se suočava, kao i kakva je njena budućnost.
Drugog dana konferencije održane su tri paralelne sesije na kojima su se kao govornici pojavili brojni stručnjaci iz zemlje i regiona, poput Ula Andersona iz švedske ambasade u Beogradu, Jelene Pajović van Reenen, direktorke udruženja Naša zadužbina, Đura Blanuše, generalnog sekretara Regionalne kancelarije za saradnju mladih, Đerđa Mure, direktora Fonda za Zapadni Balkan, Dragana Mileusnić funkcija, iz Evropske mreže za klimatsku akciju i druge.
Zaključak konferencije je da civilno društvo treba da bude most između građana i institucija, da organizacije civilnog društva treba da prate i nadgledaju proces evropskih integracija, ali i da ga kritički preispituju, kao da je potrebno podsticati regionalnu saradnju u oblasti ekonomije, transporta, nauke, a sa ciljem lakšeg prevazilaženja problema koji postoje u državama regiona Zapadnog Balkana.