U susret novoj Strategiji proširenja EU

Nova Strategija proširenja EU, pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja na Zapadni Balkan“ biće predstavljena na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta, 6. februara u Strazburu.

Strategiju će parlamentarcima, ali i široj javnosti predstaviti Johanes Han, evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju, nakon što tekst bude usvojen na Kolegijumu Evropske komisije.

U nacrtu Strategije, kako navode mediji koji su imali uvid u tekst Strategije,  se navodi da bi Srbija i Crna gora mogu da postanu članice do 2025. godine, i da će za dve države, koje su u procesu pregovora sa EU odmakle najdalje, presudna biti 2019. godina, pošto se očekuje da države te godine ispune prelazna merila u poglavljima koji se tiču pravosuđa i unutrašnjih poslova. U slučaju Srbije 2019. godina je rok za punu normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Prema pisanju medija koji su imali uvid u nacrt Strategije, u dokumentu se navodi da je verodostojna perspektiva pristupanja ključni pokretač transformacije u regionu, te da dokument stavlja naglasak na napore koje države kandidati i potencijalni kandidati moraju da ulože kako bi ispunili kriterijume i utvrđena merila.

Fajnenšal tajms (Finacial Times) preneo je izjavu neimenovanog diplomate koji je izjavio da neće biti prečica kada je u pitanju pristupanje EU, kao i da je predloženi datum podložan promenama. U izjavi se navodi i da šest zemalja zapadnog Balkana nisu autsajderi, da su oni već deo EU i da su potrebni Uniji. Britanski portal navodi da će Strategija postaviti cilj za proširenje EU, međutim ocenjuje da je pomenuti rok ambiciozan i više motivacioni nego što je realističan, kao i da je ovaj datum bitan za učvršćivanje odnosa Brisela i zemalja Zapadnog Balkana.

N1 je preneo da bi, pod uslovom da Srbija i Crna Gora ispune sva merila za zatvaranje poglavlja, zemlje članice EU mogle da daju pristanak za zatvaranje pregovora sa ove dve države do kraja 2023. godine.

Mediji prenose i da je u dokumentu fokus stavljen na odnos Beograda i Prištine u kontekstu čega se navodi da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine neophodna za stabilnost celog regiona, ali i za evropsku perspektivu Kosova i Srbije.

Dok se Srbija i Crna Gora navode kao lideri u procesu pregovora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija i Kosovo moraće da ulože dodatne napore kako bi ispunile kriterijume za članstvo.

Nakon predstavljanja Strategije, evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju boraviće u zvaničnoj poseti Srbiji 7. i 8. februara.