Evropa koja ostvaruje rezultate: Komisija predstavlja ideje za efikasniju Evropsku uniju

Uoči neformalnog sastanka lidera koji se održava 23. februara, Evropska komisija je predstavila niz praktičnih mera zahvaljujući kojima bi rad Evropske unije postao efikasniji, a veze između lidera institucija EU i evropskih građana snažnija.

Komisija je tokom prethodne nedelje predložila niz institucionalnih mogućnosti za unapređenje evropskih izbora i produbljivanje veza između lidera institucija EU i evropskih građana – od glavnih kandidata, preko transnacionalnih lista, do jednog predsednika koji će biti na čelu Evropske komisije i Evropskog saveta.

Neke od tih mera vam i predstavljamo u nastavku:

• Vodeći kandidati na evropskim izborima: unapređenje iskustva iz 2014. godine o postojanju vodećih kandidata - Spitzenkandidaten

Izborni proces iz 2014. godine ojačao je odnos između institucija EU i poboljšao efikasnost njihovog rada. To je dovelo do usaglašavanje zajedničkog programa rada za naredni petogodišnji mandat.  Sve ovo je omogućilo Komisiji na čelu sa predsednikom Junkerom da koordinira svoj rad na jednom političkom nivou, koncentrišući se na one oblasti u kojima Unija ostvaruje najbolje rezultate, ostavljajući druga pitanja državama članicama. 

Predsednik Junker je u svom Govoru o Stanju Unije naveo da eksperiment “vodećeg kandidata” treba da se nastavi i u sledećem izbornom ciklusu.  Danas, Evropska komisija postavlja okvir u cilju unapređenja procesa u skladu sa važećim Ugovorima, uz poštovanje ravnozeže između institucija EU i država članica.  Već sada Evropska komisija poziva sve političke partije da imenuju vodeće kandidate, pre kraja 2018. godine, kako bi ranije započele kampanju. Ovo daje glasačima priliku da se identifikuju sa kandidatima i političkim programima za koje se zalažu. 

Evropska komisija, takođe, preporučuje da veza između nacionalnih stranaka  i evropskih partija postane jasnija.  Nacionalne političke stranke treba da povećaju transparentnost svog rada, ističući u više navrata, svoju povezanost sa njihovim evropskim političkim porodicama, tako što koriste njihove logoe u kampanji i njihov izborni, promotivni materijal. Takođe, treba jasnije da se odrede prema nekim političkim pitanjima aktuelnim na evropskom nivou, kao i da izraze svoju nameru da učestvuju u radu političkih grupa u Evropskom parlamentu, kao i da jasno izraze svoj izbor za kandidata za predsednika Evropske komisije.

• Sastav Evropskog parlamenta i Evropske komisije

Lideri predstavljeni u Evropskom savetu su odlučili – na osnovu predloga Evropskog parlamenta – o broju poslanika u novom sazivu Evropskog parlamenta u peridu 2019 – 2024, kao i šta će se desiti sa upražnjenim mestima nakon što Velika Britanija napusti EU. Jedan od predloga da ova mesta budu upražnjena izborom poslanika po modelu transnacionalnih lista. Rezolucijom od 7. februara nije prihvaćeno osnivanje transnacionalni izbornih lista, što je ostavilo značajan prostor budućim debatama po ovom pitanju. Pojedine države članice podržavaju formiranje ovakvih izbornih lista, dok su neke otvoreno i snažno izrazile svoje nezadovoljstvo ovim predlogom. Transnacionalne izborne liste mogu da osnažne evropsko biračko telo, dajući mogućnost kandidatima da dosegnu do više građana širom Evrope. Sa druge strane, poslanici jako blisko komuniciraju i predstavljaju glasače koji su ih izabrali na lokalnom ili nacionalnom nivou, podjednako zbog odgovornosti prema glasačkom telu i mogućnosti da reše pitanja sa kojima se suočavaju njihovi glasači. Komsiji je jako bliska ideja o transnacionalnim listama, ali za njeno uvođenje zahteva se jednoglasna odluka Saveta, kao i izmene izbornih zakona u svih 27 država članica u naednih godinu dana, kako bi sve ovo bilo moguće za predstojeće izbore 2019. godine.

Evropska komisija trenutno broji 28 komesara – po jednog iz svake od države članice – u skladu sa Odlukom Evropskog saveta od 22. maja 2013. godine. Pre nego što se imenuje sledeća Evropska komisija, lideri država članica će morati da odluče da li će i dalje zdržati princip da iz svake države članice imamo po jednog komesara ili će Komisija u novom sazivu imati manji broj članova. Manje izvršno telo bi, u teroji, bilo daleko efikasnije u svom delovanju, jednostavnije u upravljanju i svakako bi vodilo ravnomernijoj preraspodeli oblasti nadležnosti. Isto tako manja Evropska komisija znači da neke države članice ne bi bile predstavljene na političkom nivou same institucije, i time bi izgubile prednost održavanja direktnod političkog kanala komunikacije sa njihovim građanima i njihovim nacionalnim vlastima.

•    Objedinjavanje funkcije predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta

Predsednik Junker je u Govoru o stanju unije iz 2017. godine predložio ideju objedinjavanja ove dve funkcije.  Jedna osoba koja bi ujedno bila i predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske komisije mogla bi da učini da struktura same Unije postane daleko efikasnija. Ovo je moguće u skladu sa postojećim Ugovorima. Dvostruko imenovanje ne zahteva integrisanje ove dve institucije. Predsednik Evropske komisije je već predstavljen u radu Evropskog saveta; njegova uloga je da savetuje, daje smernice u skladu sa oblasti delovanja sopstvene službe, pomaže da se prevaziđu podele i da se izgradi zajednička polazna osnova.

• Građansko učešće

Evropska komisija redovno organizuje debate u kojima građani razgovaraju sa predstavnicima Komisije, Evropskog parlamenta, nacionalnih vlada, lokalnih i regionalnih vlasti, kao i predstavnicima civilnog društva. Skoro 500 ovakvih interaktivnih javnih debata održano je na 160 lokacija od 2012. godine, a Komisija će se zalagti da ih u periodu do održavanja izbora za Evropski parlament bude najmanje još 500.  Komisija, takođe, pozdravlja i inicijative pojedinih država članica da organizuju sopstvene debate sa građanima na nacionalnom nivou, na kojiam bi se razgovaralo o budućnosti Evrope i spremna je da ponudi svoju podršku tamo gde se proceni da je neophodna, na primer povezujući ih sa procesom konsultacija o budućnosti Evrope koje se odvijaju elektronskim putem i koji može da ostane otvoren sve do 9. maja 2019. godine. Evropska komija bi koristi ovog procesa podelila sa državama članicama

Predložene ideje i opcije nastale su kao rezultat izveštaja Evropske komisije o izborima za Evropski parlament 2014. godini, u okviru koga je pokušano da se identifikuju načini za unapređenje evropske dimenzije i demokratskog legitimiteta EU u procesu donošenja odluka, i da istraži nadalje i pokuša da pronađe razloga konstantne i upone male izlaznosti na izbore za Evropski Parlament u državama članicama.