Izveštaj Evropske komisije o Srbiji - 2025. GODINA SA UPUTSTVOM

Perspektiva članstva u Evropskoj uniji za Srbiju u 2025. godini jeste samo perspektiva koja svoju snagu crpi iz sprovođenja potrebnih reformi. Naročito u oblasti vladavine prava. Ako tih reformi nema, onda i perspektiva članstva postaje sve dalja. Drugim rečima, budućnost članstva u Evropskoj uniji zavisi od sadašnjosti i nas samih.

U februaru ove godine visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu i politiku bezbednosti, Federika Mogerini, i komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanes Han, predstavili su dugoiščekivanu Strategiju proširenja koja se, pre svega, odnosi na zemlje Zapadnog Balkana. Prvi put se navodi bar okvirni datum pristupanja dve zemlje – Srbije i Crne Gore ‒ koje su, za sada, „najdalje odmakle u pristupnim pregovorima“. A reč je o 2025. godini kao „godini perspektive članstva“.

Ali u čemu je stvar i šta uopšte znači „perspektiva članstva“? Ona predstavlja godinu kada je moguće da se očekuje proširenje EU na obe ili bar jednu od navedenih zemalja, ukoliko svaka od ovih zemalja nastavi predano da radi na sprovođenju reformi. I da se, kao i ranije, ceo postupak pristupanja zasniva na zaslugama, tj. na urađenom. Dakle, tek po završenom poslu, jedna od zemalja Zapadnog Balkana može da očekuje punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Ovi preduslovi su dobili svoju dodatnu potvrdu 17. aprila u Strazburu kada je Evropska komisija objavila izveštaje za svaku od zemalja Zapadnog Balkana. Na taj način Evropska komisija daje detaljne smernice, odnosno skreće pažnju državama gde treba da ulože dodatni napor. Kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori, dodatan napor je u neposrednoj vezi s dostizanjem 2025. godine, kao godine članstva u Evropskoj uniji.

Aprilsko trežnjenje

Već u prvim rečenicama Izveštaja navodi se da će napredak u pregovorima o pristupanju biti u uzročno-posledičnoj vezi s reformama koje Srbija sprovodi u pogledu vladavine prava i normalizacije odnosa s prištinskom stranom. Takođe, vidi se i da poglavlja pod rednim brojevima 23 i 24, ipak nisu pala u zapećak, već još uvek čine okosnicu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Poglavlje 35, tj. „normalizacija odnosa između Beograda i Prištine“, jeste i dalje važno, ali se vladavina prava stavlja u prvi plan.

Jedna od stavki koja se naročito naglašava u Izveštaju jeste i kritika rada Skupštine. Naime, navodi se urušena uloga u nadzoru Vlade, ali i upotreba hitnog postupka za usvajanje zakona, i tako skraćivanje vremena za raspravu među poslanicima. Kada je reč o Vladi, uviđa se problem u odsustvu podrške nezavisnim telima, kao i nedostatak transparentnog vođenja reformi tokom pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Druga važna i poprilično jasna ocena jeste da ne postoji napredak kada je reč o slobodi izražavanja, odnosno ugrožavanja rada novinara. I to jeste tema koja zabrinjava.

U poređenju sa Izveštajem za Srbiju iz 2016. godine, zamerka na odsustvo transparentnog postupka vođenja pregovora i dalje ostaje. Drugim rečima, u prethodnih godinu i po dana gotovo da se ništa nije radilo na popravljanju ovog problema. Isto važi i za nadzor izvršne vlasti, kao i za kvalitet postupka donošenja zakona. Štaviše, u određenim delovima ova oblast je i nazadovala. Ocena koja, takođe, ostaje ista jeste da je potrebno veće učešće civilnog društva u pristupnim pregovorima. Nazadovanje je prisutno i u pogledu borbe protiv korupcije, kao i kod zaštite osnovnih prava. Međutim, Evropska komisija je zabeležila najveće nazadovanje u pogledu rada Skupštine, naročito kada je reč o odsustvu kontrole rada Vlade.

Bez obzira što ove ocene prati „umiven“ jezik službenika Evropske komisije, ocene su i dalje tu. I one moraju ozbiljno da se uzmu u obzir, kao i preporuke za prevazilaženje utvrđenih problema. Međutim, retko koja od ovih ocena je zadobila pažnju u domaćim medijima. Za razliku od gledišta Evropske komisije, ovdašnja javnost je kao središnji deo Izveštaja uzela samo „normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine“.

Što kažeš proširenje kada misliš na povezanost?

Kao država koja predsedava Savetom Evropske unije od januara do jula tekuće godine, Republika Bugarska je postavila zemlje Zapadnog Balkana kao svoj prioritet. Naime, kao što smo pisali u prethodnim brojevima Biltena, naziv prioriteta glasi „Evropska perspektiva i povezanost zemalja Zapadnog Balkana“. Međutim, izvesno je da će na predstojećem Samitu (17. maja) između predstavnika država članica Unije i zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji više reči biti o povezivanju nego o perspektivi članstva.

Na osnovu dnevnog reda i opisa Samita na internet sajtu Saveta Evropske unije, navodi se da će povezanost biti tema o kojoj će najviše da se raspravlja. Ovu temu je naglasio čak i Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta prilikom nedavne posete zemljama Zapadnog Balkana. Šta zapravo „povezanost“ znači? U pogledu prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom, ona uključuje saobraćaj, obrazovanje, elektronske i telefonske veze između građana. Jedna od mera na kojoj Bugarska insistira jeste i promocija mera digitalne politike Evropske unije, poput one o ukidanju troškova usluge rominga u državama članicama Evropske unije.

Kao prioritet koji povezuje jednoipogodišnje predsedavanje Savetom, izvesno je da će ovako postavljen prioritet biti tema i austrijskog predsedavanja Savetom.

Za neželjene posledice i reakcije na lek, obratite se…

Perspektiva članstva u Evropskoj uniji za Srbiju u 2025. godini jeste samo perspektiva koja svoju snagu crpi iz sprovođenja potrebnih reformi. Naročito u oblasti vladavine prava. Ako tih reformi nema, onda i perspektiva članstva postaje sve dalja. U tom pogledu je bila određena i poprilično ohrabrujuća strategija Evropske unije za Zapadni Balkan, kao i ovogodišnji Izveštaj o Srbiji. To je, zapravo, objašnjenje koje stoji iza te „magične godine“.

U tom pogledu Izveštaj je bio jasan. Budućnost članstva u Evropskoj uniji zavisi od sadašnjosti i nas samih.

Piše: Vanja Dolapčev, Beogradska otvorena škola