Samit u Sofiji dokaz da je Zapadni Balkan ponovo subjekat dijaloga EU

Samit EU-Zapadni Balkan koji se danas održava u Sofiji pokazuje da je region ponovo postao subjekat dijaloga EU a ne samo objekat, rečeno je na skupu o izazovima na putu dalje integracije EU uz ocenu da region na putu ka Uniji čeka još mnogo posla i da i sama EU treba da se reformiše. Na marginama skupa "Novi pakt za Evropu: Kako da ugrabimo priliku" programaska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević rekla je da je činjenica da se na samitu u Sofiji ne govori o proširenju već o povezivanju verovatno vezana i za predstojeće izbore u EU 2019. godine. 

Na marginama skupa "Novi pakt za Evropu: Kako da ugrabimo priliku" programaska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević rekla je da je činjenica da se na samitu u Sofiji ne govori o proširenju već o povezivanju verovatno vezana i za predstojeće izbore u EU 2019. godine. 

Ipak, kako je rekla Lazarević, "samit u Sofiji pokazuje da je region ponovo 'u modi' i da smo ponovo postali i subjekat dijaloga o EU a ne samo objekat, kako je to bilo u prošlosti". 

Ona je ukazala na izazove EU u vidu ekonomsko-socijalnih problema i različitih "kampova" unutar  članica, kao i na jačanje autokratskih i liberalnih tendendcija. 

Prema njenim rečima, CEP je upravo zbog toga organizovao diskusiju o budućnosti EU "da i mi iz regiona budemo subjekti u tim diskusijama jer to zaslužuju i naši građani, da znaju kojoj EU mi to težimo". 

Na značaj samita u Sofiji ukazala je i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht koja je rekla da je ozbiljan problem što posle samita u Solunu 2003. nije bilo sličnog skupa, dodajući da je dobro što je samit organizovan u jednoj "novijoj" članici EU. 

Kada je reč o Kosovu i Briselskom dijalogu i samitu u Sofiji, Liht je rekla da ne zna da li će se to pitanje pojaviti "na papiru" ali da je sigurna da će biti konkretnih preporuka za rešavanje nerešenih bilateralnih putanja, kao i na samitu Berlinskog procesa u julu u Londonu. 

Direktor briselskog Centra za evropsku politiku i autor izveštaja "Novi pakt za Evropu" Janis Emanuilidis rekao je da je teško dati prognoze oko procesa proširenja, jer poslednjih godina nije bilo pravo vreme za to, nakon što je Evropska komisija rekla da proširenja neće biti u ovom ciklusu koji traje do 2019. 

Prema njegovom mišljenju, kada će do proširenja doći, mnogo zavisi od zemalja Zapadnog Balkana, ali i same EU, kako će se ona reformisati. 

Ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov istakao je značaj samita u Sofiji za evropsku perspektivu i povezivanje Zapadnog Balkana ističući da će Bugarska nastaviti da pomaže u procesu približavanja EU i kada se na kraju juna završi njeno predsedavanje kroz tehničku pomoć, ekspertizu, finansijsku podršku. 

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić rekao je da Zapadnom Balkanu u procesu pristupanja EU predstoji mnogo posla, kao i EU, koja treba da se reformiše, "da definiše vrednosti kojima ide, da li će pratiti Angelu Merkel i Emanuela Makrona ili lidere Poljske i Mađarske" i odredi vrednosti koje nudi regionu. 

Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU kazala je da EU treba da sredi stvari u svom dvorištu objektivno stavljajući u izgled perspektivu članstva Zapadnom Balkanu. 

Istovremeno su zemlje kandidati dobile jasne smernice šta treba da rade u vladavini prava, slobodi medija, životnj sredini, poljoprivredi, kako bi se dostigli standardi koje očekuju i građani, rekla je Dragojlović.

Izvor: euractiv.rs