Šest preporuka Srbiji sa Ekonomskog dijaloga EU-Zapadni Balkan i Turska
Predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana i Turske, usvojil su 25. maja u Briselu zajedničke zaključke u kojima su iznete i preporuke za sve zemlje regiona. U delu koji se odnosi na Srbiju navodi se šest preporuka.
Srbiji se, kao prvo, ukazuje se na potrebu da srednjoročno izbalansira budžet i usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila.
Kao drugo, ističe se potreba povećanja kapitalnih investicija i razvijanja jedinstvenog sistema njihovog planiranja bez obzira na izvor finansiranja.
Treća preporuka za Srbiju je da monetarna politika treba da vodi ostvarivanju planirane inflacije, dok je istovremeno potrebno nastaviti primenu strategije za smanjenje nenaplativih kredita, kao i okončati privatizaciju preostalih državnih banaka, ali uz dalje podsticanje većeg korišćenja domaće valute.
Kao četvrto, Srbija treba da poveća investiranje u energetski sektor, a da paralelno uz to poveća i energetsku efikasnost, kao i da okonča razdvajanje i restrukturiranje vodećih preduzeća iz te oblasti.
Od Srbije se očekuje i da usvoji novu industrijsku strategiju, da uskladi instrumente subvencija sa pravilima državne pomoći, da učini predvidivim parafiskalne namete, kao i fitosanitarnu kontrolu na granicama.
Šesta preporuka je da je potrebno smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate, uključivanje nezaposlenih u aktivne mere tržišta rada, uključivanje relevantnih institucija u razvoj dualnog obrazovanja, kao i borba protiv neprijavljenog rada.
Na godišnjem sastanku ekonomskog i finansijskog dijaloga koje treba da pripremi zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU za njihovo buduće učešće u koordinaciji ekonomske politike EU, učesnici su ponovili rešenost da donesu novi set političkih smernica kao podršku naporima za ispunjenje ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena.
Podneti Programi ekonomske reforme 2017. godinu za Zapadni Balkan i Tursku daju srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir, i ukazuju na strukturalne reforme koje se odnose na oblasti kao što su tržište rada i obrazovanje, energija, inovacija i poslovno okruženje da se podstakne konkurentnost i dugoročni razvoj, navodi se u saopštenju. Programi obuhvataju period 2017-2019 godine.
Kako se navodi u saopštenju EU, učesnici su izrazili žaljenje što je Program ekonomskih reformi Srbije podnet sa znatnim zakašnjenjem.
U tom kontekstu učesnici su se dogovorili da su elementi smernica politike iz 2016. godine koje još nisu u potpunosti ispunjene, ostaju na snazi i treba da se njima bave tvorci politika na Zapadnom Balkanu i Turskoj.
Na sastanku je ukazano i na potrebu jačanja fiskalnih okvira prilikom doprinosa ekonomskom usklađivanju.
Izvor: EurActiv.rs
