Revizija Akcionog plana za poglavlje 24 do kraja godine

Srbija planira da do kraja godine završi reviziju Akcionog plana za poglavlje 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti, da ispuni prelazna merila do 2021. i da dve godine kasnije zatvori to poglavlje, rečeno je 25. maja na skupu u Beogradu. Učesnici skupa su rekli da je iz prvog Akcionog plana ispunjeno više od 50% aktvinosti, a da će u novi plan biti ugrađena prelazna merila za to poglavlje.

Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević izjavila je da akcioni planovi za poglavlja 23 i 24 treba da budu revidirani do kraja godine i dodala da aktivnosti u okviru poglavlja 24 moraju pratiti kretanja u poglavlju 23.

Miščević je rekla da su u novom Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU pomereni ciljevi sa 2018. na 2021, pri čemu je uzeto u obzir da pregovarački proces mora biti završen dve godine pre zvaničnog ulaska u EU, za šta je data 2025. kao okvirna godina.

Podsetivši da je Srbija prelazna merila za poglavlje 24 dobila tek pošto je predstavila Akcioni plan za to poglavlje i posle otvaranja poglavlja 23 i 24, Miščević je rekla da je posao Srbije sada da odgovori na ta prelazna merila.

U prvom akcionom planu postavljeni su nerealni rokovi, nisu predviđeni dovoljni kapaciteti za sprovođenje aktivnosti i iskazan je "optimizam i entuzijazam koji je odgovarao vremenu u kojem je nastao", rekla je Miščević na skupu koji je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sa Pregovaračkom grupom za poglavlje 24.

Sada su, dodala je, drugačije okolnosti, koje podrazumevaju veću usmerenost u EU na pitanja bezbednosti i aktuelnu raspravu o reformi Unije.

Miščević je rekla da će revidirani Akcioni plan sadržati nadogradnju na ono što je do sada urađeno i impelmentaciju zakona i planova koji su usvojeni.

Kada su u pitanju zakoni u oblasti bezbednosti koje je Srbija usvojila ili planira da donese, Miščević je rekla da u toj oblasti ne postoji takozvani "tvrdi aqui" (pravne tekovine) ni jasna i precizna pravila, već država bira model koji postoji u EU.

"Kada pravimo bilo koji zakon prolazimo nekoliko nivoa provere tog zakona, ne samo sa civilnim društvom već i sa onima koji nam pomažu u njegovom pisanju, bilo da je to odgovarajući Generalni direktorat Evropske komisije ili neka druga isnstitucija, kao što su Savet Evrope, OEBS, pa onda tek usvajamo zakon. Nijedan zakon ne može više biti van pravila EU", izjavila je Miščević novinarima na marginama skupa u Palati Srbija.

Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić saglasila se da i u drugim zemljama Evrope postoji model kakav je predviđen zakonima Srbije, ali da su ti zakoni u oblasti bezbednosti otišli u Skupštinu po hitnom postupku te da nije bilo prostora za javnu raspravu. Izuzetak su izmene Zakona o odbrani i vojsci gde, kako je dodala, nijedan od predloga BCBP i drugih organizacija civilnog društva nije prihvaćen.

"Koliko sam saznala u Briselu nisu videli finalne verzije izmena zakona pre nego što su usvojene već će prevod teksta dobiti pošto je usvojen u Skupštini", rekla je Stojanović Gajić novinarima.

BCBP, koji je koordinator Radne grupe za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o EU, u okviru nezavisnog izveštaja koalicije prEUgovor o praćenju pregovora u poglavljima 23 i 24 dostavio je EU analizu, rekla je Stojanović Gajić i dodala da očekuje da će njihovu ocenu dobiti u novembru.

Stojanović Gajić je na skupu rekla da je EU u Strategiji za proširenje na Zapadni Balkan prvi put prepoznala problem veza organizovanog kriminala i korupcije na svim nivoima vlasti i isprepletanost javnih i privatnih interesa.

"To kod građana stvara osećaj nejednakosti i nekažnjivosti i ukazuje na potrebu obezbeđivanja pristupačnosti i ujednačenosti pravde za sve", rekla je Stojanović Gajić.

Ocenivši da usvajanje zakona nije dovoljan pokazatelj napretka, Stojanović Gajić je istakla primer izmena zakona o reformi policije, koje su usvojene u martu. Iako je cilj tih izmena bila profesionalizacija policije slobodne od političkog uticaja i upliva kriminala, ona je dodala da je u njima napravljen izuzetak da ministar, bez jasnih kriterijuma, može da odlučuje o zapošljavanju bez konkursa i napredovanju.

Stojanović Gajić je dodala da su strategijom Evropske komisije predviđena dodatna sredstva i mogućnost uključenja u evropsku bezbednosnu zajednicu i pre punopravnog članstva, što između ostalog podrazumeva da EU pošalje oficire za vezu svojih bezbednosnih agencija i učešće na ministarskim sastancima o pitanjima bezbednosti.

Zamenica načelnika Sektora Ministarstva unutrašnjih poslova za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planirajne Jelena Bujaković izjavila je da je više od 50% aktivnosti iz prvog Akcionog plana je ispunjeno, a da nije realizovano manje od 20%.

"Ne postoji nijedna oblast u poglavlju 24 gde apsolutno nema nikakvog napretka", kazala je Bujaković.

Podsetila je da je usvojeno niz propisa, kao što su zakoni o strancima, azilu i graničnoj kontroli, kao i strategija, među kojima su Strategija za sprečavanje trgovine ljudima i Stragtegija za borbu protiv terorizma.

Bujaković je rekla da će u novom akcionom planu biti revidirani rokovi na osnovu urađenog posla i procene vremena potrebnog za ostvarenje aktivnosti.

Kao jedan od razologa neispunjavanja svih aktivnosti iz prvog Akcionog plana Bujaković je navela formiranje nove vlade i usvajanje izmena Zakona o ministarstvima, zbog čega su predlozi novih zakona ponovo upućivani na mišljenje.

Takođe, neke aktivnosti nisu sprovedene jer je trebalo da budu finansirane iz projekata čiji je početak kasnio, a u nekim slučajevima nije postojala volja druge strane koja učestvuje u realizaciji aktivnosti, kao u slučaju sporazuma o readmisiji.

Izvor: EurActiv.rs