EU pojačava kapacitete civilne bezbednosti

U trenutku kada EU pojačava sopstvene vojne i odbrambene kapacitete, ministri Evropske unije su 28. maja podržali paket mera koje će istovremeno dodatno ojačati i kapacitete civilne bezbednosti Unije. Ovim se oslikava posvećenost EU integrisanom pristupu bezbednosti kombinujući civilna i vojna sredstva za efikasno rešavanje konflikta i reagovanje u kriznim situacijama.

EU, u sklopu svoje bezbednosne i odbrambene politike, trenutno vodi šest vojnih i deset civilnih misija i operacija u partnerskim zemljama. Dosta pažnje je posvećeno skorašnjem impresivnom napretku u oblasti odbrane EU. Ipak, kako bi se odgovorilo na složene bezbednosne izazove današnjice, civilne misije u nekim partnerskim državama predstavljaju  podjednako ključne elemente u arsenalu EU za reagovanje, prilagođene konkretnim uslovima u kriznim ili konfliktnim situacijama. Imajući to na umu, na sastanku 28. maja u Briselu, ministri spoljnih poslova EU dogovorili su se oko paketa mera čiji je cilj da povećaju efektivnost civilnih misija kroz upotrebu planiranja, donošenja odluka i regrutovanja, većim dovođenjem rodnih problema i problema ljudskih prava u glavni tok i kroz povećanu koordinaciju sa unutrašnjim politikama EU ili vojnim misijama EU u datim partnerskim  zemljama.

Civilne misije igraju veliku ulogu, koja neprestano raste, u angažovanju EU za globalni mir i bezbednost. One mogu da pruže pomoć, zajedno sa drugim instrumentima EU, u odgovaranju na širok spektar bezbednosnih izazova u partnerskim zemljama, uključujući neregularne migracije, hibridne pretnje, terorizam, organizovani kriminal, kontrolu granica i pomorsku bezbednost, kao i sprečavanje i borbu protiv nasilnog ekstremizma.

Mandati civilnih misija variraju od podrške i doprinosa sudskim reformama do saradnje sa lokalnim policijskim snagama na problemima kao što su zaštita podataka, elektronski kriminal ili zaštita od nasilja u porodici; od pružanja pomoći u čuvanju granica i organizovanja i održavanja treninga do savetovanja relevantnih aktera bezbednosti po pitanju pravnih reformi, akcionih planova, kao i na operativnom nivou.

U ovom trenutku, 2,000 žena i muškaraca radi u deset civilnih misija u zemljama van EU u Evropi, Africi i na Bliskom istoku koje su često usmerene na povećanje lokalnih kapaciteta. Tokom 2017. godine, oko 530 organizovanih treninga podržalo je više od 11,000 lokalnih agenata na polju forenzičkih tehnika, borbe protiv trgovine ljudima, kontrole granica, borbe protiv korupcije i na polju ljudskih prava. Na primer, u Iraku, Savetodavna misija EU (EUAM) doprinosi stvaranju jake policije sa kredibilitetom, dok na Kosovu osoblje EU bavi se razvojem kapaciteta za vladavinu prava i borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije. EU takođe obezbeđuje misije koje se bave monitoringom, kao na primer u Gruziji, gde misija EU pomaže u smirivanju tenzija pre nego što se one pretvore u novi konflikt.

Ovaj potez Saveta ministara spoljnih poslova samo je jedan u nizu inicijativa kojima se povećava uloga EU u pružanju bezbednosti. U današnjem svetu, nestabilnost i pretnje u bilo kojoj zemlji ili regionu van EU mogu takođe direktno uticati na bezbednost EU. Zaštita EU je samim tim glavna tema u Globalnoj strategiji za bezbednosnu i spoljnu politiku EU koju je podnela 2016. godine Visoka predstavnica Mogerini. U tom kontekstu, EU podržava krhke partnerske države kroz pažljivo skrojen miks politika i intervencija na jedan integrisan način. Na primer, diplomatske intervencije se kombinuju sa razvojnim ili bezbednosnim merama, drugim politikama ili pomenutim civilnim misijama u skladu sa konkretnim prilikama i potrebama tokom celog ciklusa kriznih ili konfliktnih situacija.

Izvor: Delegacija EU u Srbiji