U budućem Evropskom parlamentu rezervisana mesta za nove članice
Deo mesta u Evropskom parlamentu koja ostanu upražnjena posle izlaska Velike Britanije iz EU biće ostavljen za nove zemlje koje se mogu pridružiti Uniji u budućnosti a deo će biti preraspodeljen članicama koje nisu dovoljno zastupljene, saopštio je Evropski parlament. Broj poslanika u novom Evropskom parlamentu, koji će biti konstituisan posle izbora za nešto manje od godinu dana, biće smanjen na 705 sa 751.
Izbori za Evropski parlament biće održani 23-26. maja 2019. a Velika Britanija treba da izađe iz EU 29. marta.
Od 73 britanska poslanička mesta 46 će biti rezervisano za nove članice EU ili će ostati nepopunjeno dok će preostalih 27 biti podeljeno na 14 članica koje su u izvesnoj meri nedovoljno zastupljene u Parlamentu.
Kako je predloženo, po pet dodatnih poslanika u novom sazivu EP imaće Francuska i Španija, po tri Italija i Holandija, Irska će dobiti dva a još po jednog Poljska, Rumunija, Švedska, Austrija, Danska, Slovačka, Finska, Hrvatska i Estonija.
U tekstu usvojenom 13. juna, na plenarnoj sednici EP u Strazburu koja traje od 11. do 14. juna, navodi se i da će do preraspodele doći samo ako Britanija napusti EU. U suprotnom, na snazi ostaje tekuća podela mesta dok se Bregzit ne završi.
Za nacrt odluke Evropskog saveta o preraspodeli mesta glasalo je 566 evroposlanika, 94 je bilo protiv a 31 uzdržan.
"Imamo razloga za zadovoljstvo - poštenija raspodela mesta, konačno u skladu sa Lisabonskim ugovorom... nijedna članica ne gubi a smanjenje EP ostavlja brojna mesta za prilagođavanje potencijalnim budućim proširenjima", istakao je koizvestilac EP za ovo pitanje Pedro Silva Pereira.
Danuta Hibner, drugi koizvestilac, izrazila je uverenje da će novi sastav Parlamenta motivisati građane da aktivnije učestvuju u demokratskom procesu.
Novi sastav EP treba još da dobije zvanično zeleno svetlo lidera EU na samitu 28-29. juna u Briselu a odluka će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u službenom listu EU.
Prema članu 14 stav 2 Ugovora EU, broj poslanika EP ne može da bude veći od 750 plus predsednik. Tim članom takođe se predviđa "degresivno proporcionalna" zastupljenost uz minimalno šest i ne više od 96 evroposlanika po članici.
Degresivna proporcionalnost zapravo znači da manja članica neće dobiti više mesta u EP nego veća i da će se broj mesta rezervisanih za neku zemlju povećati ako joj poraste populacija. Tako se osigurava da preraspodela mesta u Parlamentu odražava demografsku situaciju članica EU.
Izvor: EurActiv.rs
