Članice EU se dogovorile o migracijama
Lideri 28 članica EU u ranim jutarnjim satima 29. juna postigli su dogovor o migracijama na samitu u Briselu. Šefovi država i vlada EU dogovorili su se da će u članicama koje se dobrovoljno uključe otvarati centre za brzu kontrolu i odvajanje izbeglica koje imaju šansu da dobiju azil od ekonomskih migranata koji moraju odmah da se vrate odakle su došli. EU će takođe u saradnji sa UNHCR i Međunarodnom organizacijom za migracije razmotriti mogućnost otvaranja "platformi za iskrcavanje" za brzu kontrolu i u Severnoj Africi.
Zaključci sa samita na 11 strana imaju tri i po strane o migracijama a ostalo, o brojnim drugim pitanjima, poput trgovine ili bezbednosti, usaglašeno je još ranije.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, gde se poslednjih dana spekulisalo da EU planira da otvara prihvatne centre za migrante, u zaključcima se jedino ističe da taj region ostaje ključan partner Brisela u rešavanju pitanja migracije.
"Saradnja i podrška partnerima iz regiona Zapadnog Balkana i dalje će biti ključna za razmenu informacija o tokovima migracije, sprečavanje nelegalne migracije, povećanje kapaciteta za zaštitu granica i unapređenje procedura povratka i readmisije", navodi se u dokumentu.
Nakon maratonskih razgovora koji su počeli kasno popodne 28. juna, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk objavio je na Tviteru:"Lideri EU su se sporazumeli oko zaključaka samita, uključujući i migracije".
Francuski predsednik Emanuel Makron novinarima je rekao da je "evropska saradnja pobedila" i ocenio da je "iskazana solidarnost sa zemljama prvog ulaska".
"Reč je o dobrom kompromisu. Postoje deklaracije o relokaciji na dobrovoljnoj bazi i one su zasnovane na konsenzusu", rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Italijanski premijer Đuzepe Konte, koji je tokom razgovora blokirao usvajanje zaključaka, izjavio je da "Italija više nije sama".
Konte je 28. juna stavio do znanja da neće pristati na bilo kakvo zajedničko saopštenje dok ne dobije šta želi vezano za migracije, rekavši da "želi dela".
Nemačka kancelarka Angela Merkel, čiji je položaj takođe delikatan zbog sukoba oko migracija unutar njene koalicije, navela je tada da je migrantsko pitanje "izazov koji može odlučiti sudbinu EU".
Neki od predloga tokom pregovora o migrantima su uključivali i formiranje "kontrolnih centara" u evropskim državama koje bi se za to dobrovoljno prijavile. Odatle bi migranti koji imaju pravo na azil mogli odlaziti u zemlje koje ih prihvate.
Da bi se smanjio maksimalni broj brodova koji dolaze u evropske vode, Tusk je predložio da se stvore "platforme za iskrcavanje van Evrope" za migrante spasene na moru, što bi "dovelo do kraja ekonomski model krijumčara ljudi", prenela je agencija AFP.
Bilo je predviđeno da se na samitu deblokira reforma evropskog prava azila, ali je to napušteno kao cilj zbog prevelikih razlika.
Višegradska grupa zadovoljna
Predsednici vlade Češke i Poljske, Andrej Babiš i Mateuš Moravjecki, izrazili su zadovoljstvo kompromisom oko izbeglica na samitu EU u Briselu a odustajanje od obavezujućih nametnutih kvota za relokaciju izbeglica su označili za veliki uspeh višegradske četvorke.
"Nakon dve godine mučnih rasprava, kontroverzi i pritisaka, cela EU jednoglasno je prihvatila stav Poljske i Višegradske grupe: "ne prinudnom razmeštanju a o reformi.
Dablinskih pravila" jedino jednoglasno", poručio je Moravjecki na Tviteru nakon postizanja kompromisa.
Novinarima u Briselu poljski premijer je nakon devetočasovne rasprave o migraciji i izbeglicama rekao da je jako zadovoljan.
"To je jako dobar kompromis. Postigli smo šta smo hteli. Navedeno je da je relokacija na dobrovoljnom principu a Dablin i azil utemeljeni na konsenzusu", rekao je Moravjecki.
I češki premijer Andrej Babiš ocenio je da je kompromis veliki uspeh upravo Višegradske grupe jer je postigla osnovno za šta se borila - da Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska ne moraju da primaju izbeglice na osnovu nacionalnih obavezujućih kvota koje bi im nametnuo Brisel.
"Postigli smo veliki uspeh, zato što smo se kao V4 izborili za ono što smo hteli. To znači da neće biti kvota. Hteli smo, pored načela dobrovoljnog prihvatanja u relokaciji, takođe i centre za zadržavanje van evropskog kontinenta, obavezu borbe protiv krijumčara i pravila za delovanje nevladinih organizacija", rekao je Babiš češkim novinarima u Briselu.
Šefovi država i vlada EU dogovorili su se da će u onim zemljama članicama koje se dobrovoljno uključe otvarati zatvorene centre za ubrzanu kontrolu i odvajanje izbeglica koje imaju šansu da dobiju azil od čisto ekonomskih migranata koji moraju odmah da se vrate odakle su došli.
Te zemlje EU će migrante koji dopru do Italije preuzimati na kontrolu u svoje centre dobrovoljno.
EU će takođe u saradnji sa UNHCR i Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM) razmotriti mogućnost otvaranja takvih centara brze kontrole, tzv. "platformi iskrcavanja" i u Severnoj Africi.
Za Višegradsku grupu je takođe bilo ključno to što će se reforme evropske politike azila usvajati konsenzusom, bez mogućnosti preglasavanja.
Izvor: EurActiv.rs
