Bugarsko predsedavanje EU ključno za evropsku perspektivu regiona
Ambasador Bugarske u Beogradu Radko Vlajkov izjavio je 3. jula da je ta zemlja uspela da ubedi evropske partnere da se fokus Evropske unije ponovo usmeri na Balkan i posebno na Srbiju i dodao da je proširenje EU 2025. godine realno ako se nastavi sa reformama. Na skupu posvećenom bugarskom predsedavanju EU završenom poslednjeg dana juna rečeno je i da se uticaj te zemlje i zalaganje za Balkan neće završiti sa završetkom predsedavanja.
Vlajkov je na konferenciji "Koliko je Srbija iskoristila bugarsko predsedavanje EU za ostvarivanje napretka u procesu pristupanja EU" rekao da je Bugarska 2017. godine potpisala ugovor sa Estonijom (bivšom predsedavajućom) i Austrijom (koja je predsedavanje preuzela pre tri dana) u kojoj je definisala Balkan kao prioritet.
"Bilo je jasno da proširenje Unije nije bilo na prvom mestu. U istorijskom govoru predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera iz septembra 2017. proširenje je prvi put pomenuto sa konkretnim datumom, najavljeno za 2025. godinu. Ako se reforme nastave istim tempom, taj datum je sasvim realističan, a sve je u rukama Vlade Srbije", rekao je Vlajkov.
On je kao posebno važne stavke njihovog predsedavanja naveo Strategiju Evropske komisije za kredibilno proširenje na Zapadni Balkan iz februara i samit u Sofiji održan u maju, koji je bio posvećen dijalogu lidera članica EU i regiona.
"Kao osnovne doprinose nakon završetka našeg predsedavanja istakao bih novi način saradnje EU i Srbije, stimulans koji je upućen državama Zapadnog Balkana i jasno formulisanje povezanosti (regiona međusobno i sa EU) kao prioriteta za napredak", kazao je Vlajkov.
On je dodao i da je nastojanje Bugarske u tim naporima potvrđeno, da su u ozbiljnim poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda, bezbednost) "pronađena rešenja", a istakao je i reforme u sferi medija i pravosuđa, kao i dijalog Beograda i Prištine.
Na pitanje zašto se u izveštajima evropskih institucija kao najveći problem uvek naglašava vladavina prava, Vlajkov je odgovorio da su poglavlja 23 i 24 najteža za otvaranje i zatvaranje, da "demokratija zahteva decenije rada" i da proces pristupanja EU zahteva apsolutni konsenzus političkih elita i građana.
Sa takvim ocenama se nije u potpunosti složila bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije i član Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero, koja je ocenila da bez vladavine prava "nećemo daleko otići" i da u procesu reformi "uvek sve kasni".
"Nakon dvogodišnjeg rada na ustavnim reformama nismo ni blizu ispunjenosti Akcionog plana, radna grupa (za izmenu Ustava) ne postoji... Venecijanska komisija je u svom mišljenju ocenila da su konsultacije (državnih institucija i ostalih aktera) vođene u zatrovanoj atmosferi, sa kojih su učesnici često izlazili", kazala je Petrović Škero.
Ona je kazala i da "ljude koji se bave ustavnim pravom u Srbiji niko nije pitao za mišljenje" o radnoj verziji dokumenta koji je bio upućen Venecijanskoj komisiji i da je ta komisija na 26 predloženih amandmana iznela 44 primedbe.
"Nakon što je Venecijanska komisija iznela svoje mišljenje, ministarka pravde Nela Kuburović je rekla da javne rasprave neće biti, da će se izmene usvojiti, ali građani i stručna javnost i dalje ne znaju dovoljno o celom procesu", rekla je Petrović Škero i dodala da (u Srbiji) "nemamo stvarnu želju da stvorimo nezavisno sudstvo i vladavinu prava".
Osnivač udruženja Eurobalkan profesor Slavenko Grgurević je ocenio da je Bugarska u uticajnim, međunarodnim krugovima "ozbiljan faktor razvoja dobrosudsedskih odnosa na Balkanu".
"Uticaj i zalaganje Bugarske se neće završiti sa završetkom njenog predsedavanja EU. Jako je važno da sami stvorimo standarde, da pomognemo jedni drugima (u regionu)", kazao je Grgurević.
Izvor: EurActiv.rs
