Koje su poruke Samita u Londonu?

Samit u Londonu, koji je održan je 9. i 10. jula okupio je predstavnike zemalja Zapadnog Balkana i visoke zvaničnike Evropske unije i njenih država članica. Nakon prethodna četiri samita, održanim u sklopu Berlinskog procesa (Berlin, Beč, Pariz i Trst), pružena je još jedna prilika za saradnju zemalja u regionu. Na Samitu su se okupili lideri i ministri deset država članica Evropske unije i šest lidera zemalja Zapadnog Balkana. Održani su brojni sastanci koji su imali za cilj nastavak i jačanje saradnje između zemalja Zapadnog Balkana ali i regiona i EU. Najvažnije teme o kojima se raspravljalo bile su ekonomija, bezbednost i bilateralna pitanja u regionu.

Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku – Federika Mogerini, navela je da postoji zajednička volja i rad na tome da se Zapadni Balkan približi Evropskoj uniji u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, kao i da je u prethodnom periodu došlo do rešenja za neka od najtežih bilateralnih pitanja, što predstavlja dobar pokazatelj posvećenosti ovih zemalja na putu ka evropskoj budućnosti. Uz Mogerini, Samitu su od visokih zvaničnika EU prisustvovali Johanes Han, komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju i Džulijan King, komesar zadužen za bezbednosnu uniju.

Koje su glavne poruke?

Ekonomska saradnja

Kada se govori o ekonomskoj stabilnosti, fokus je bio na usaglašavanjima vezanim za uspostavljanje i brže sprovođenje Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalno ekonomsko područje, koji je usvojen na Samitu u Trstu i obuhvata saradnju u oblastima trgovine, investicija, mobilnosti i digitalnog povezivanja. Ciljevi uspostavljanja Regionalnog ekonomskog područja jesu privlačenje investicija, i podsticanje trgovine, naročito u okviru Regiona, gde se od početka sprovođenja već beleži skok trgovine i otvaranje novih radnih mesta. Na Regionalno ekonomsko područje se nadovezala i Digitalna agenda za Zapadni Balkan, doneta u junu u Sofiji.

Predmet razgovora zvaničnika na panelu koji se bavio ekonomijom, takođe, bili su načini za povećanje i olakšavanje finansiranja malih i srednjih preduzeća i startap kompanija, kao i o rešenja koja bi podstakla održivo iskorišćavanje hidroenergetskog potencijala Regiona.

U oblasti ekonomije, Evropska komisija u saradnji sa drugim finansijskim partnerima planira kreiranje i pokretanje novog instrumenta za obezbeđivanje garancija 2019. godine u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Za period 2019-2020. godine 150 miliona evra inicijalnog iznosa omogućiće mobilizaciju milijardu evra investicija u socio-ekonomski razvoj i regionalne integracije. Ovaj instrument olakšaće aktiviranje privatnih investicija u velikom broju sektora kroz pomaganje finansiranja malih i srednjih preduzeća i startap kompanija.

Bezbednosna saradnja

Na Samitu u Londonu bilo je reči o načinima za produbljivanje saradnje Zapadnog Balkana i EU u sferi bezbednosti, kroz zajedničko rešavanje bezbednosnih izazova, uglavnom u pitanjima borbe protiv terorizma, radikalizacije, sajber i organizovanog kriminala i trgovine oružjem. Evropska komisija je ocenila da je ovo prilika da se postigne intenzivnija saradnja među organima za sprovođenje zakona zemalja Zapadnog Balkana u ovim oblastima i efikasna razmena informacija.

Politička saradnja

Zaključeno je da zemlje Zapadnog Balkana moraju i nadalje da usmeravaju svoje reformske procese u cilju približavanja standardima EU. Kao jedna od ključnih stavki u procesu razvoja regiona i uspostavljanja dobrosusedskih odnosa jeste postizanje trajnog pomirenja. Lideri su razmenjivali stavove o bilateralnim pitanjima i pitanjima iz prošlosti kao što su ratni zločini i nestala lica. Usaglasili su se da sva otvorena pitanja treba rešavati pregovorima.

Na Samitu u Londonu potpisana je Deklaracija o regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima u okviru Berlinskog procesa.