Zbogom pomeranju kazaljki?
Kako bi bilo da letnje računanje vremena traje zauvek? Danas se završava velika anketa EU koja treba da pruži uvid šta građani o tome misle. Gotovo je izvesno da će pomeranje kazaljki biti ukinuto, ali se ne zna kada.
Evropska unija je svoje građane pitala usred vrućeg leta da li žele da zadrže prelaske s letnjeg na zimsko računanje vremena. I ako ne žele, koje računanje žele zadržati: ono zimsko ili letnje?
Mnogi građani Evropske unije su ovu ideju prihvatili oberučke. Oko dva miliona njih se uključilo u onlajn raspravu na stranicama Evropske komisije koja je započela 4. jula, a završava danas, 16. avgusta. Da li je to početak nove ere?
Mihael Tojrer je u to ubeđen. „Siguran sam da će prebacivanje s letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno biti ukinuto. Samo još nije sigurno kada“, kaže ovaj poslanik nemačkih Liberala u Bundestagu koji se ranije, tokom mandata u Evropskom parlamentu, zalagao za ukidanje pomeranja kazaljki.
Tojrer sanja večno leto i uveren je da ukidanjem dva računanja vremena EU može samo biti na dobitku. „Ova inicijativa bi mogla da ojača jedinstvo unutar Unije. Nekoordinisane promene vremena unutar EU bi bile štetne za zajedničko tržište, ali i putovanja i komunikaciju. Kada bi svaka nacija za sebe odlučila hoće li ostati pri promeni ili ne, to bi izrodilo haosom“, smatra liberalni političar.
Ali put do promene je dug i trnovit. Pogotovo kada se radi o EU. Vrednovanje rezultata ispitivanja će potrajati, poručuje kancelarija Evropske komisije u Berlinu. I stručnjaci još moraju da daju svoje mišljenje pre nego što Evropska komisija donese preporuku.
Već je sada jasno da promene računanja vremena u šestomesečnom ritmu ne ispunjavaju cilj zbog kojeg je uvedena. Ušteda energije je zanemariva, priznaje i Evropska komisija. Umesto toga direktni udarac na bioritam građana izaziva poteškoće sa spavanjem, nervozu i probleme s koncentracijom.
Ali drugo pitanje je hoćemo li večno ostati pri letnjem ili zimskom računanju vremena? Odgovor nije lak. U prilog letnjem računanju govori da jedan sat dnevnog svetla više omogućuje više vremena za radove na polju. Školarci i radnici bi mogli još po danu stići kućama, a i sportska takmičenja bi moga biti održavana kasnije.
Cela EU pomera kazaljke zajedno još od 1996, u Nemačkoj je letnje računanje vremena uvedeno 1980. Od tada se poslednje nedelje u martu sat pomera unapred, a poslednje nedelje u oktobru unazad.
Izvor: Deutsche Welle
