Evroposlanici predlažu više ciljeve za smanjenje emisije CO2
Proizvođači automobila u EU treba da smanje emisiju ugljen dioksida (CO2) iz njihovih vozila za 45% do 2030, smatraju članovi Odbora za prirodnu sredinu Evropskog parlamenta koji su se time izjasnili i za podizanje ciljeva Evropske komisije. Evroposlanici su ocenili da je Komisijin cilj da se emisija CO2 iz vozila smanji za 30% nedovoljan i traže da bude 45%, kao i da se cilj za 2025. od 15% poveća na 20%.
Za izveštaj evroposlanice iz grupe socijalista i demokrata Mirjam Dali (Miriam Dalli) glasala je većina članica parlmentarnog odbora za životnu sredinu. O tom izveštaju glasaće se u EP u oktobru.
Dali je posle glasanja u kasnim večernjim satima 10. septembra rekla da je zabeležen uspeh, uprkos "intenzivnom lobiranju" protivnika.
Od novembra 2017, kada je Komisija objavila svoj predlog, industrija kritikuje ciljeve za smanjenje emisije CO2.
Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) tvrdi da je cilj od 20% najrealniji i ukazuje na bojazni od gubitka radnih mesta koje je Dali odbacila kao neosnovane.
Evroposlanici su takođe glasali za povećanje ciljeva za prodaju vozila koja emituju malo ili nimalo CO2 na 20% do 2025. i 40% do 2030, kao i za šemu kažnjavanja proizvođača automobila koji ne dostignu te ciljeve, što je potez koji je pozdravila Evropska organizacija potrošača. Onaj ko premaši cilj, bio bi nagrađen vrednim kreditom za ugljenik.
Glasanje u Strazburu pokazalo je da evroposlanici nisu uvažili tvrdnje proizvođača kola da je tražnja električnih vozila slaba zbog nedovoljne infrastrukture za punjenje baterija već su se složili sa nevladinim organizacijama, poput organizacije Transport i životna sredina (T&E), koje smatraju da prodaju blokira slab izbor modela električnih kola.
Odbor predlaže i da sva nova kola i kombiji budu sa nultom emisijom do 2040, što bi trebalo ugraditi u klimatsku strategiju za period do sredine veka.
Dizelgejt
U izveštaju evroposlanice sa Malte takođe se poziva na "zatvaranje rupa" u testiranju emisije kako bi se izbeglo ponavljanje Dizelgejt afere koja je obuhvatila 11 milona automobila širom sveta.
Poslanici su podržali "realne" testove kao integralni deo ispitivanja emisije kola, što znači da će proizvođači imati manje prostora za "manevrisanje" rezultatima u laboratorijama.
Nedavno istraživanje Komisijinog Zajedničkog istraživačkog centra otkrilo je međutim slabosti i kod nove svetske procedure testiranja lakih vozila (WLTP).
Planovi za automobile i kombije podudaraju se sa nedavnim nastojanjima Komisije da ogranični emisiju CO2 iz kamiona. Proizvođači međutim kritikuju Komisiju da je samo kopirala svoje predloge za automobile.
Međutim, evroposlanik iz grupe Zelenih Bas Ejkhaut (Eickhout), koji je izmenio Komisijin predlog, uveren je da će odbor za zaštitu životne sredine podržati pristup da je ambiciozan izveštaj za automobile dobar i za teška vozila.
Ejkhaut je za EURACTIV rekao da to pokazuje da Parlament želi da bude "na prvoj liniji novih tehnologija u sektoru transporta" dodajući da bi nas isti pristup kada je reč o kamionima "približio čistijim gradovima i punoj primeni obaveza iz Pariskog sporazuma u EU".
Ukoliko izveštaj Mirjam Dali dobije istu podršku na glasanju u plenumu u prvoj nedelji oktobra, trilateralni pregovori mogli bi da počnu nakon što se, nedelju dana kasnije, ministri iz Saveta EU slože oko svoje pozicije.
I dok su zemlje poput Francuske, Irske i Holandije za više ciljeve, nije sasvim jasno da li će Dali moći da računa na podršku Komisije kako bi ubedili manje ambiciozne članice da pristanu na više ciljeve.
Iako je Komisija upravo to uradila tokom pregovora o nekim delovima Paketa o čistoj energiji, direktor Generalnog direktorata za klimu Mauro Petrikone (Petriccione) već je rekao da bi cilj preko 30% nosio rizik od ozbiljnih socijalnih posledica.
Izvor: EurActiv.rs
