Junkerov govor o stanju Unije: Moramo da budemo jači i jedinstveniji

STRAZBUR – Predsednik Evropske komisije održao je danas svoj godišnji govor o stanju Unije pred Evropskim parlamentom u Strazburu. U njemu je rezimirao rezultate postignute tokom prethodne godine, istakao izazove sa kojima će se Unija suočiti tokom narednih 12 meseci i predstavio predloge Komisije za različite oblasti javnih politika.

„Komisije i Parlamenti dolaze i odlaze, ali Evropska unija ostaje“, izjavio je Junker. Podsećajući prisutne na Prvi svetski rat, istakao je da je istorija ponekad nepredvidiva i da EU mora biti spremna za nju. Građani Evrope ne bi trebalo da uzimaju zdravo za gotovo mir i stabilnost koje Unija omogućuje od početka svog postojanja.

Rezultati: Ekonomski oporavak

“Stvoreno je 12 miliona novih poslova od 2014. godine”, Junker je naveo, “što je više nego broj stanovnika Belgije”.

Nezaposlenost mladih je 14,8% što je i dalje visoko, ali je najniži nivo u proteklih 18 godina, Junker je naglasio. Takođe je ukazao na sve veću finansijsku stabilnost Grčke, čestitavši toj državi što “je ponovo na nogama”.

“Evropa je takođe ponovo potvrdila svoju poziciju u trgovini. Imamo sporazume o trgovini sa 70 država i činimo oko 40% svetskog BDP-a. Trgovinski sporazumi se ponekad dovede u pitanje, ali oni štite životnu okolinu i radnička prava”, kazao je predsednik Evropske komisije.

On je ocenio i da su mnogi bili iznenađeni trgovisnkim sporazumom postignutog sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, ali se, po njegovim rečima, “takve stvari dešavaju kada je EU ujedinjena”.

Izazovi: Nestabilnost u svetu, Bregzit, izbori u 2019. godini

Predsednik Junker je naveo da je svet sada nestabilniji nego ranije i da jučerašnja savezništva ne moraju da budu i sutrašnja. “Evropa mora da bude snažnija i ujedinjenija. Moramo da izvozimo stabilnost i da prestanemo sa uvozom nestabilnosti”, ponovio je poziciju komesara Johanesa Hana.

Što se tiče Zapadnog Balkana, Junker je pozvao EU da usvoji iskren stav.

“Potreban nam je iskren stav prema pristupanju Zapadnog Balkana EU. U suprotnom, naše najbliže susedstvo će oblikovati drugi akteri”, rekao je.

Po njegovim rečima, još jedan izazov koji očekuje Uniju u bliskoj budućnosti je Bregzit. “Od 29. marta 2019. godine Velika Britanija neće više biti deo EU. Imamo tri osnovna principa po ovom pitanju: poštovanje odluke Velike Britanije, iznalaženje kreativnog rešenja protiv tvrde granice sa Severnom Irskom i održavanje bliske saranje sa VB nakon što prestane da bude deo EU”, rekao je Junker.

Takođe je čestitao Glavnom pregovaraču EU Mišelu Barnije na njegovom vođenju pregovora.

Jedan od najvažnijih događaja naredne godine će takođe biti izbori za Evropski parlament. „Moramo da nađemo način da prevaziđemo podele ne Istok i Zapad, kao i na Sever i Jug. Evropa je premala da bi bila podeljena na dva ili četiri dela“, naglasio je Junker.

Predlozi: Imigracija, Evrozona, spoljna politika

Od 2015, broj imigranata koji dolaze istočnom mediteranskom rutom je opao za 95%, a onih sa centralne mediteranske rute za 80%, podsetio je Junker. Međutim, takođe je naglasio potrebu za vođstvom oko ovog pitanja.

Iskazao je svoje protivljenje unutrašnjim granicama i ad hok  rešenjima. Predložio je proširenje Evropske agencije za izbeglice i podleu tereta između zemalja članica.

„Nelegalni migranti moraju da se vrate. Ja sam za otvaranje legalnih ruta. Potrbeni su nam kvalifikovani migranti“, objasnio je Junker, dodajući da su Komisijini predlozi dobro poznati. „Neću dozvoliti da Komisija bude žrtveno jagnje“, rekao je.

Do sledeće godine, uloga evra takođe mora da se redefiniše, izjavio je Junker. Uprkos kritikama, ovaj projekat je bio uspešan: evro je druga najkorišćenija valuta na svetu. Međutim, mora da igra svoju punu ulogu na međunarodnoj sceni.

„Moramo da ojačamo svoju ekonomsku i monetarnu politiku“, naglasio je.

Predsednik Junker je takođe izrazio želju za opipljivim napretkom u spoljnoj politici EU.

„Nije dobro da EU ćuti kada dođe do, na primer, kršenja ljudskih prava u Kini, samo zato što je jedna država članica protiv toga“, rekao je.

Komisija je zato rpedložila poboljšanje donošenja odluka putem upotrebe glasanja kvalifikovanom većinom u oblastima spoljne politike.

„Odluke u nekim oblastima bi trebalo da se donose kvalifikovanom većinom, ali ne u svim oblastima. Došlo je vreme da koristimo ovo izgubljeno blago Lisabonskog ugovora“, izjaivo je Junker, dodajući da se i o porezima treba odlučivati na ovaj način.

U zaključku, Junker se još jednom osvrnuo na predstojeće izbore za Evropski parlament.

Izjavio je da želi da ovi izbori budu više demokratski i da se to može postići transnacionalim izbornim listama. Takođe je pozvao građane Evrope da odbace nacionalizam u korist „zdravog patriotizma“.

„Evropa i njene države moraju da se kreću zajednički – EU ne može da se kreće bez država članica, a one bez EU. Patriotizam je vrlina – neograničen nacionalizam je zatrovan i prevrtljiv“, zaključio je Junker.

Izvor: europeanwesternbalkans.rs