Novi pokušaji spasavanja ideje digitalnog poreza
U Evropskoj uniji mesecima traju rasprave o tome kako naterati globalne tehnološke koncerne da za poslovne uspehe ostvarene u Evropi plaćaju i odgovarajući porez. U ovom trenutku, digitalni giganti u EU plaćaju u proseku osam do devet odsto poreza, dok za klasična privredna preduzeća ta stopa iznosi 23%. Uvođenje jedinstvenog evropskog digitalnog poreza koče nejedinstvo i protivljenje pojedinih zemalja članica. Austrija želi da obezbedi podršku za takav porez na nivou EU, a u suprotnom je spremna da ga sama uvede na svojoj teritoriji. Zajednički predlog za spasavanje ideje digitalnog poreza imaju i Francuska i Nemačka.
Austrija, kao predsedavajući Saveta EU, namerava da na sastanku Saveta za ekonomiju i finansije (Ecofin) 4. decembra još jednom pokuša da prokrči put za uvođenje evropskog digitalnog poreza. U slučaju neuspeha, vlasti u Beču razmatraju mogućnost da jednostrano uvedu takav porez u Austriji, piše EURACTIV.de.
Ministar finansija Austrije Hartvig Leger je pitanje digitalnog poreza učinio jednim od prioriteta austrijskog predsedavanja EU. Ministar je, posle intenzivnih višemesečnih pregovora, predočio nacrt takvog digitalnog poreza koji bi uvažio različite iznete argumente i za početak opteretio samo velika, finansijski jake digitalne firme. To bi osiguralo da manja start up i scale up preduzeća za sada ostanu pošteđena opterećenja.
Njegov državni sekretar Herbert Fuks u tom kontekstu posebno ukazuje na činjenicu da "profit treba oporezovati tamo gde se stvara neka dodatna vrednost".
"Za sada velika digitalna preduzeća i internetski giganti ne daju pravičan doprinos našem poreskom sistemu, iako ovde ostvaruju profit. To želimo da promenimo, jer je sadašnja prava situacija nepravedna", kaže Fuks.
Leger i Fuks smatraju da je pravna situacija jasna, i da su sada potrebni politička volja i jasna privržnost svih zemalja članica, kako bi mogle da deluju jedinstveno.
Mnogi, ali ne i svi ministri finansija zainteresovani su za uvođenje digitalnog poreza. Među stanovnistvom Unije, međutim, ta ideja uživa široku podršku. Prema ispitivanju javnog mnjenja koje su sprovele Nemačka, Austrija, Holandija, Francuska, Švedska i Danska, a koje je predstavio socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu, Holanđanin Paul Tang, 80% građana EU smatra uvođenje digitalnog poreza za tehnološke gigante dobrom idejom.
Podršku toj ideji pruža i Evropski parlament. Tako je Velikoj Britaniji upućen apel da se uzdrži, i da ne iskoristi mogućnost veta na meru koja, zbog Bregzita, i tako neće važiti na njenoj teritoriji.
Ako na sastanku Ecofina ne bude postignuta saglasnost članica, Vlada Austrije može da zamisli i provizornu nacionalnu regulativu, na primer kroz proširenje postojećih poreza na reklamiranje i na onlajn poslovanje, kako bi se omogućilo pravedno oporezivanje internetskih giganata, saopštila je austrijska vlada.
Agencija Rojters piše da i Francuska i Nemačka nameravaju da na sastanku ministara finansija 4. decembra iznesu svoj predlog za spasavanje projekta evropskog digitalnog poreza. Zamisao dve zemlje je da se oporezuju samo maketinški prihodi, a ne i digitalna prodaja i onlajn platforme, preneli su izvori iz EU.
Francuska se dugo zalaže za uvođenje digitalog poreza, dok je Nemačka donekle uzdržana, a pojedine zemlje, poput Irske, Danske, Švedske i Finske se protive takvoj meri.
Novi francusko-nemački predlog najviše bi pogodio kompanije koje stoje iza velikih onlajn marketinških operacija, kao što su Fejsbuk (Facebook) i Gugl (Google).
Izvor:EurActiv.rs
