O čemu pregovaramo u poglavljima 17 i 18?

Na Međunarodnoj konferenciji u Briselu, 17. decembra 2018. godine, Srbija je otvorila dva nova poglavlja u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom. Dva novootvorena poglavlja su poglavlje 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku i ono pod brojem 18, koje obuhvata pitanja statistike.

Šta je to o čemu se pregovara u ova dva poglavlja?

Poglavlje 17 – ekonomska i monetarna unija

Poglavlje 17 podrazumeva pravila kojima se reguliše oblast ekonomske i monetarne politike, a kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka u državama članicama, zabranjuje direktno finansiranje javnog sektora od strane centralne banke, kao i povlašćen pristup javnog sektora finansijskim institucijama. Takođe, poglavlje 17 obuhvata i pravila koja se odnose na vođenje fiskalne politike država kandidata u skladu sa načelima i pravilima koja se primenjuju u EU što podrazumeva izveštavanje  o stanju budžetskog deficita i javnog duga, kao i da učestvuju u koordinaciji ekonomskih politika. Ovo se radi u cilju ispunjavanja neophodnih preduslova da bi Srbija postala deo monetarne unije koja je zasnovana na harmonizaciji monetarnih politika zemalja članica i uvođenju jedinstvene valute, kao i na zajedničkim monetarnim rezervama, centralnoj banci i jedinstvenoj monetarnoj politici.

U okviru ovog poglavlja postoje pravila, procedure i kriterijumi koji se tiču usvajanja evra – dok se ne pridruže evrozoni, države članice će učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice sa izuzećem i svoju politiku deviznog kursa moraju da tretiraju kao pitanje od zajedničkog interesa. Kada budu ispunjeni kriterijumi za uvođenje evra kao nacionalne valute, nacionalna centralna banka te države će početi da sprovodi Zajedničku monetarnu politiku u saradnji sa Evropskom centralnom bankom i ostalim centralnim bankama unutar evrozone.

Ovo poglavlje obuhvata i obavezu države kandidata da koordiniše nacionalne ekonomske politike kroz zajedničko planiranje integracije privreda, podsticanje privrednog rasta, obezbeđivanje radnih mesta i konkurentnosti evropske privrede kao celine.

Primenjivanje pravnih tekovina u ovoj oblasti doprinosi funkcionalnosti tržišne ekonomije, snižavanju stope inflacije i snižavanju kamatnih stopa. Takođe, razvija se bolji poslovni ambijent, održava se makroekonomska stabilnost i usled učešća na konkurentnom tržištu dolazi do snižavanja cena roba i usluga.

Poglavlje 18 - statistika

Poglavlje 18 reguliše oblast statistike – preduslov za  kvalitetno funkcionisanje društva predstavlja baza  pouzdanih i objektivnih statističkih podataka uz pomoć koje može bolje da se proceni stanje u državi i društvu, kao i da se koristi prilikom donošenja odluka, kako na nivou Evropske unije, tako i na lokalnom nivou i u poslovnom sektoru.

Evropska unija naglašava značaj statistika država članica u rešavanju njihovih problema i izazova. Glavni nosioci zvanične državne statistike su nacionalni statistički zavodi koji su odgovorni za koordinaciju nacionalnog statističkog sistema. Na evropskom nivou tu funkciju vrši Statistička kancelarija EU („Evrostat“) koja prikuplja i objavljuje statističke podatke država članica EU, država izvan EU, kao i podatke međunarodnih organizacija. Zadatak „Evrostat“-a je da obezbedi pouzdane statističke podatke koji će omogućiti dalju analizu i komparaciju među državama i regionima, te određivanje, planiranje i implementaciju dalje politike EU.

U cilju obezbeđivanja komparativne statistike na nivou Evropske unije, postepeno je kreiran Evropski statistički sistem (European Statistical System - ESS) koji predstavlja partnerstvo između „Evrostata“ i nacionalnih statističkih instituta, kao i drugih nacionalnih institucija zemalja članica zaduženih za razvoj, proizvodnju i objavljivanje evropskih statističkih podataka. U ovo partnerstvo uključene su i zemlje Evropske ekonomske zone (European Economic Area - EEA) i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (European Free Trade Association - EFTA). Evropski statistički sistem funkcioniše kao mreža gde „Evrostat“ vrši harmonizaciju statističkih podataka u bliskoj saradnji sa nacionalnim statističkim institucijama. Dakle, države članice EU prikupljaju statističke podatke koje analizira zvanična statistička institucija te države i prosleđuje ih „Evrostat“-u. „Evrostat“ ih dalje sistematizuje i objedinjuje u cilju omogućavanja pouzdane i efikasne komparacije istih. Pored te primarne funkcije, „Evrostat“ je usmeren i ka koordinaciji poboljšanja statističkih sistema u zemljama koje nisu članice EU, a posebno u zemljama kandidatima za članstvo.

Pravni okvir EU u oblasti statistike sadrži široki spektar metodoloških priručnika i uputstava u različitim statističkim oblastima kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografska i socijalna statistika i istraživanje. Međunarodni sporazumi ili međunarodni standardi kao kodeks statističke prakse nude dodatnu osnovu za proizvodnju statistike.

Pregovori u okviru Poglavlja 18 podrazumevaju niz aktivnosti na usklađivanju nacionalnog statističkog sistema sa sistemom Evropske unije i unapređenju obima i kvaliteta podataka dostupnih javnosti. Na ovaj način ide se u susret poboljšanju kvaliteta, dostupnosti i uporedivosti statističkih podataka, što dovodi do unapređenja svih standarda na kojima se zasniva zvanična statistika.

Iako se poglavlje o statistici pretežno smatra manje bitnim tehničkim poglavljem, ono je osnova za pregovore u svim drugim oblastima, kao i za ispravno planiranje i procenu politika uopšte. Od države kandidata se traži da osigura da statistički sistem deluje u skladu sa načelima nepristrasnosti, pouzdanosti, transparentnosti, javnosti, ali i zaštite ličnih podataka.