Rumunsko predsedavanje EU baviće se Balkanom, ali posle izbora
Rumunsko predsedavanje EU nastojaće da poboljša izglede za početak pregovora o članstvu sa Makedonijom i Albanijom, ali tek posle evropskih izbora u maju, rekao je ministar za evropske poslove Rumunije Đorđe Čamba. On je kazao i da će jedan od glavnih zadataka šestomesečnog rumunskog predsedavanje biti jačanje poruke jedinstva EU sa 27 članica nakon što Britanija 29. marta izađe iz bloka. Rumunija se nada da će joj uspešno predsedavanje EU pomoći da uđe zonu Šengena.
"Poruka jedinstva biće jedna od onih koje treba da dominiraju. Taj imidž jedinstva rumunsko predsedavanje želi da pokaže i na samitu u Sibiu (9. maja). Ako budemo u stanju da to uradimo u Sibiu, biće to dobar znak za predstojeće evropske izbore", istakao je Čamba u intervjuu za EURACTIV.com.
On je rekao da je proširenje EU, koje jedva da napreduje od kako se EU 2013. pridružila Hrvatska, "visoko na našoj agendi, mi smo deca proširenja, mi odlično znamo vrednost proširenja".
"Za nas i za Hrvatsku, Bugarsku i Austriju to je pitanje koje treba zajednički da pokrenemo. To je deo programa 'trojke' i tu treba da iskoristimo sve mogućnosti", rekao je rumunski ministar navodeći prethodne i buduće predsedavajuće EU.
Ipak, kako je upozorio, to neće biti lako.
"Još u nekim zemljama postoji političko nerazumevanje a (evropski) izbori neće pomoći. Ipak, postoji mogućnost i spremni smo da uradimo sve što treba da pokrenemo to pitanje ali nam je potrebna pomoć zemalja, one treba da sprovedu svoje reforme", rekao je Čamba.
Integracija Zapadnog Balkana bila je u fokusu bugarskog predsedavanje EU u prvoj polovini 2018. ali je za vreme austrijskog predsedavanja koje je usledilo to pitanje manje bilo prioritet.
Posle Rumunije, predsedavajuće EU biće Finska i Hrvatska.
Čamba je takođe pohvalio Prespanski sporazum koji su posle gotovo tri decenije postigli Skoplje i Atina u junu 2018. o imenu severnog grčkog suseda kao "važno dostignuće koje ne treba protraćiti".
"Svi o tome govore ali ne vide dodatu vrednost sporazuma iz Prespe. Ako ga i Grčka prihvati, videćemo jasan primer šta Evropa može da uradi i kolika je njena moć u zadobijanju srca i umova u zemljama koje žele da uđu (u EU)", rekao je Čamba.
"To još više znači u vreme kada neko želi da napusti Uniju ili je na putu ka izlazu, da vide da mnogi žele da joj se priključe", istakao je rumunski ministar.
Ukoliko Prespanski sporazum prođe u grčkom parlamentu, gde do ponoći 24. januara traje rasprava a zatim se očekuje glasanje, BJR Makedonija će zvanično promeniti ime u Severna Makedonija i tako odblokirati planove za priključenje EU i NATO.
"To je važan primer i može da stvori zamah za rešavanje drugih stvari koje treba da budu rešene u regionu", istakao je rumunski ministar za evropske poslove.
Od šest kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana samo su Srbija i Crna Gora počele pregovore, Makedonija i Albanija su zvanično kandidati ali još nisu dobile datum za otvaranje pregovora, dok Bosna i Hercegovina i Kosovo daleko zaostaju.
Na pitanje da li Makedonija i Albanija mogu da očekuju neki konkretan datum ili čak otvaranje pregovora sa EU do kraja godine, Čamba je odgovorio: "To je ono što nam je cilj za Savet za opšte poslove u junu, naravno ako sve bude kako treba".
"Ipak, ne želim da kažem previše jer postoji opasnost da se, ako kažemo previše u početnoj fazi, a imajući na umu predizbornu kampanju u Evropi, to ugradi u kampanju a ja mislim da to ne treba da bude slučaj. Bićemo spremni da posle izbora to bude prvo pitanje kojim ćemo se pozabaviti", rekao je on.
Kada je reč o Rumuniji, Čamba je uveren da će njegova zemlja dobro predsedavati EU i da to treba da pojača njene šanse da u uđe u zonu Šengena izvan koje su Bukurešt i Sofija već 11 godina.
"Ubeđen sam da će Rumunija uspešno predsedavati EU i da će to pozitivno uticati na pitanje Šengena za Rumuniju, kao što je za Bugarsku. Uvereni smo da će naše performanse biti dobre, istaknute, i da će ostaviti nešto Evropi. To ne samo da će uvećati naš uticaj, nego i očekivanja, i očekujemo da istovremeno doprinese političkoj odluci oko Šengena", kazao je on.
Rumunski ministar evropskih poslova rekao je da je Rumunija ispunila kriterijume za ulazak u Šengen i da je to i mišljenje Evropske komisije.
"Ispunili smo kriterijume, mnogo smo uložili, potpuno smo svesni da je to spoljna granica Evrope, da ona mora biti ojačana. Ne vidim druga pitanja, osim onoga što je povezano sa različitim tipovima politika u različitim članicama", zaključio je Čamba.
Izvor: EurActiv.rs
