Članice EU mahom za kraći produžetak Bregzita
Premijerka Velike Britanije Tereza Mej 20. marta je pisala predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku i tražila produžetak Bregzita posle 29. marta, do 30. juna. Njeno pismo u Brisel će stići pred samit 21-22. marta. Bregzit može da bude produžen samo ako na to pristane svih 27 članica. U pozicijama o tom pitanju nacionalnih vlada, koje su prikupili novinari mreže EURACTIV, vidi se da je jedino Francuska najavila da bi mogla da stavi veto na produženje Bregzita, ako to bude štetno po interese EU.
Jedan saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona istakao je da britanski zahtev za produženje perioda ostanka u EU posle 29. marta ne treba da bude "bezuslovno prihvaćen".
"Kao prvo, mora da postoji plan, strategija koja će opravdati produženje, a kao drugo, moramo da sagledamo uticaj na EU", rekao je taj zvaničnik dodajući da produženje može da znači da će Britanija učestvovati na izborima i u odlučivanju u EU.
"Ako je pretpostavka novi referendum, možemo da razmotrimo odlaganje za nekoliko meseci", kazao je taj zvaničnik.
S druge strane, Pariz ne odbacuje blokiranje britanskog zahteva za produženje Bregzita u Evropskom savetu. Pošto odluka mora da bude jednoglasna, to znači da svaka članica može da stavi veto.
Francuska će, kako se navodi, o eventualnoj podršci za produženje Bregzita odlučiti na bazi verovatnoće da britanski parlament završi ratifikaciju sporazuma sa EU, ali i procene efekata produženja na EU.
"Interes EU mora da bude na prvom mestu. Ako Britanija ostane, pod sadašnjim uslovima će učestvovati na evropskim izborima, u izboru budućeg predsednika i Komisije, ali će glasati i o višegodišnjem budžetu", upozorava Pariz koji strahuje da će Britanija nastavti da blokira evropski proces odlučivanja.
Francuska ministarka za evropske poslove Natali Loazo (Nathalie Loiseau), za koju se očekuje da vodi Makronovu Republiku u pokretu na izborima u EU, rekla je da odlaganje treba da prati kredibilna inicijativa. "Naravno, kratko odlaganje da se ratifikuje sporazum o Bregzitu treba odobriti", kazala je Loazo.
Za Makronovo okruženje, rešenje može da bude u garancijama koje bi dala Britanija, npr. da neće učestvovati u odlučivanju o nekim pitanjima.
Berlin
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (Heiko Maas) 18. marta je rekao da je za produženje Bregzita. "Još jedan pokušaj iskazivanja poštovanja ima smisla pre nego što dođe do 'tvrdog' Bregzita", kazao je Mas i dodao da haotičan izlazak ima "mnogo mana" za obe strane.
Međutim, kako je rekao nemački ministar, "duže odlaganje Bregzita bi samo otežalo stvar".
Kancelarka Angela Merkel rekla je da će "svom snagom" nastojati da se izbegne haotičan Bregzit. "Boriću se za uređeni Bregzit do poslednjeg sata 29. marta... još je ostalo nekoliko dana", kazala je nemačka kancelarka.
Beneluks
Holandski premijer Mark Rute (Rutte) rekao je da, ako Britanija traži produženje pregovora, on želi da zna koliko se odlaganje traži i šta London želi da postigne.
Belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnders (Didier Reynders) kazao je da njegova zemlja nije protiv produženja ako London razjasni naredne korake. On je nagovestio i da će lideri EU možda biti spremni za vanredni samit kasnije u martu ako se ovaj 21-22. marta završi bez rezultata.
"Naravno, ako je to potrebno za rešenje", rekao je Rejnders o mogućnosti da se lideri EU u martu još jednom okupe.
Pozicija Luksemburga je da ne treba da bude produženja posle evropskih izbora u maju.
Višegradska četvorka
Višegradska grupa (Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska) iznenađujuće nema zajednički stav o Bregzitu.
Dipomatski izvori su rekli za EURACTIV.com da "Mađarska deli mišljenje Berlina po tom pitaju". Iako i to deluje iznenađujuće, treba podsetiti da Evropska narodna partija (EPP) 20. marta treba da glasa o isključenju patije Fides Viktora Orbana iz grupe i da Budimpešta stavom o Bregzitu želi da doprinese smirivanju tenzija pred glasanje.
U Češkoj su i premijer Andrej Babiš i ministar spoljnih poslova Tomaš Petriček otvoreni za zahtev Britanije da joj se odloži izlazak iz EU. Babiš je rekao da bi, uprkos činjenici da to sada deluje nemoguće, za Britaniju bilo najbolje da sazove drugi referendum i odluči da ostane u EU.
Istovremeno je u Slovačkoj državni sekretar u ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Lukaš Parizek izrazio bojazni zbog vesti iz Londona o mogućem odlaganju Bregzita i istakao da bi to Evropi donelo komplikacije i neizvesnost.
On je istakao da za Slovačku, ukoliko Britanija ne odluči da ostane u EU, Bregzit sa sporazumom o izlasku ostaje poželjna opcija.
Poljska je, kako se čini, spremna da pristane na odlaganje. Ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovič (Czaputowicz) kaže: "Možda je Britaniji potrebno više vremena da sagleda celu situaciju, možda je potrebno produžiti to vreme".
Njegov zamenik za evropske poslove Konrad Šimanski (Szymanski) kazao je da bi produženje pregovora "moglo da pomogne i da će Poljska pažljivo razmotriti britanski zahtev".
Pšemislav Biskup (Przemyslaw) iz poljskog Instituta za međunarodne poslove, vladinog tink-tenka, kazao je da će Varšava podržati produženje. "Za Poljsku je od vitalnog značaja da obezbedi stabilizaciju EU budžeta i prava poljskih građana u Britaniji".
Mediteranski klub
Jedan diplomata rekao je za EURACTIV da dve italijanske vladajuće partije još razmatraju poziciju zemlje o produženju Bregzita, međutim, ministar spoljnih poslova Enco Moavero rekao je više puta da je "tvrd" Bregzit nepoželjan. Generalni stav Italije je da podrži produženje po članu 50 iako nije sasvim jasno koliko dugo.
Nedavno se spekulisalo da oni u Britaniji koji snažno podržavaju Bregzit lobiraju kod zamenika premijera Matea Salvinija da stavi veto na produženje. Međutim, Moavero je rekao da se o tome nikada nije razgovaralo, niti da postoji formalni zahtev sa britanske strane.
U Madridu je španski ministar spoljnih poslova Žozep Borel (Josep Borrell) ocenio da bi "idealan" scenario bio da poslanici britanskog parlamenta podrže sporazum i stoga dobiju tehničko produženje da ga ratifikuju.
"Možda bi iz trećeg puta odlučili da prihvate sporazum o povlačenju iz EU. To bi bilo najbolje rešenje za sve", rekao je Borel.
Španija, kako je rekao, još nema stav o dužem produženju Bregzita ali upozorava da bi u tom slučaju Britanija učestvovala na evropskim izborima. "Da sam britanski građanin, tražio bih svoje pravo da biram predstavnike Britanije u Evropskom parlamentu", kazao je španski ministar.
Borel smatra da duže produženje Bregzita može da znači da Britanci žele da ponovo pregovaraju o sporazumu o izlasku ali, ako je to slučaj, upozorio je da će "morati da izmene neke od njihovih 'crvenih linija".
Balkan
Hrvatski premijer Andrej Plenković kazao je da je Zagreb otvoren za produženje Bregzita. "Mi smo za to da bude kraće ali smo spremni i za duže iako to nameće niz pitanja, poput prisustva u novom Evopskom parlamentu", rekao je Plenković.
U Grčkoj izvori kažu da nema jasne pozicije o dužem odlaganju Bregzita ali "da nema načina da se blokira zajednički prihvaćena odluka o dužem produžetku".
Istovremeno vlada u Sofiji veruje da je za Britaniju najbolje da ode iz EU bez sporazuma.
"Treba imati u vidu da britanska strana još nije tražila produženje pregovora", rečeno je iz pres službe bugarskog ministarstva spoljnih poslova. "Imamo pozitivan stav prema prihvatanju takvog zahteva. U obzir se moraju uzeti stavovi EU o ciljevima za koje bi produžetak bio uptrebljen", navodi se dalje.
U Bukureštu je rumunski ministar spoljnih poslova rekao da se tim pitanjem bavi predsednik Klaus Joanis koji se nedavno usprotivio neuređenom Bregzitu. "Predsednik će istaći potrebu da se očuva jedinstvo 27 članica u tom procesu", navodi se u saopštenju predsedništva.
Pored toga, ministar za evropske poslove Đorđe Čamba (George Ciamba) insistira da je potrebno da sve bude jasno. "Neke stvari ne treba da uradimo, kao što je da ponovo pregovaramo o sporazumu o povlačenju", istakao je rumunski ministar.
Izvor: EurActiv.rs
