Poljaci odlučni da ostanu u EU, za Polegzit svega 7%

Čak 88% Poljaka smatra da Poljska mora da ostane u EU, 84% uvereno je da od EU njihova zemlja ima koristi a svega 7% glasalo bi za odlazak iz Unije. Istovremeno više od polovine Poljaka smatra da Brisel ima pravo da interveniše kada su poljski zakoni u suprotnosti sa evropskim, pokazala je anketa za dnevnik Gazeta viborča.

U anketi agencije KANTAR povodom prolećnih izbora za Evropski parlament, čak 88% anketiranih odgovorilo je da Poljska mora da ostane u EU, 7% glasalo bi za Polegzit i oni su zajedno sa 5% neodlučnih na marginama preovlađujućeg proevropskog raspoloženja Poljaka.

Svega 12% izjavilo je da Poljska nema koristi od EU ali Poljaci su podeljeni oko pitanja u kom pravcu treba da se dalje razvija EU.

Dok 35% želi dublju integraciju, 31% podržava pokušaje vladajućih konzervativaca Jaroslava Kačinjskog u savezništvu sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom da se EU reformiše ka većoj nezavisnosti nacionalnih država.

Na pitanje šta cene više, novac koji stiže u Poljsku kao najvećeg korisnika evropskih fondova, ili to što su države ujedinjene u EU, većina Poljaka, 67%, izjavila je da više cene novac iz evropske kase koji bi po mišljenju 50% anketiranih trebalo da bude upotrebljen pre svega za poboljšanje zdravstva. Daljih 35% veruje da bi u trošenju  prednost trebalo da imaju projekti infrastrukture a 24% dalo bi evropski novac pre svega u prosvetu.

Anketa agencije KANTAR, koju je 12. aprila objavlila Gazeta viborča, pokazala je takođe da će se ta većinska proevropska orijentacija Poljaka po svemu sudeći odraziti i na izborima za Evropski parlament.

Prema anketi, najviše glasova, 36%, ima šanse da osvoji evroskeptična konzervativna stranka Pravo i pravda.

Međutim, 33% birača svoj glas dalo bi liberalnoj i socijaldemokratskoj opoziciji ujedinjenoj u proevropsku Evropsku koaliciju, dok bi čak 14% glasova osvojila nova liberalna partija popularnog gradonačelnika Slupska, Roberta Bjedronja, najpoznatijeg poljskog gej političara i aktiviste za prava LGBT manjina.

Koalicija ekstremista i radikalnih nacionalista osvojila bi svega 5% glasova, kao i Levica zajedno, dok bi antisistemska parlamentarna stranka provladine opozicije rokera Pavela Kukiza pala ispod cenzusa od 5% i ostala bez poslanika u EP.

Konzervativci Kačinjskog dobili bi tako 20 poslanika u EP, Evropska koalicija na čelu sa liberalnom Građanskom platformom 19 poslanika, Bjedronjovo Proleće, jednako proevropski orijentisano kao Evropska koalicija, osam poslanika, dva bi dobila levica, što zajedno daje 29 poslanika za proevropski orijentisane stranke, dok bi dva poslanika imali ekstremisti i nacionalisti.

Izvor: EurActiv