Većina grupa u EP podržava evrointegraciju Zapadnog Balkana

Većina evropskh partija koje se na ovonedeljnim izborima nadmeću za mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta podržava pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (EU) ali su podeljene oko Turske. Evropske političke grupe ističu neophodnost očuvanja evropske perspektive za države Balkana, ali i obavezu tih država da ispune kriterijume za članstvo u EU.

Proširenje na zemlje Zapadnog Balkana u svojim predizbornim programima podržali su Partija evropske levice (PEL), Partija evropskih socijalista (PES), Zeleni, Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE), Evropska narodna partija (EPP) i Savez konzervativaca i reformista u Evropi (ACRE) koje u sadašnjem sazivu EP imaju ubedljivu većinu.

"Radimo na tome da pristupanje Zapadnog Balkana učinimo mogućim, na bazi evropskh vrednosti", obećali su Zeleni u predizbornom programu, prenose briselski mediji na engleskom jeziku.

"Podržavamo povećano strateško angažovanje EU u susedstvu i perspektivu budućeg proširenja za zemlje Zapadnog Balkana i njihovo zajedničko evropsko susedstvo čim te zemlje ispune kriterijume za pristupanje" najavljuje ALDE čime se, kako se ocenjuje, ostavljaju otvorena vrata za nove članice i posle prijema balkanskih zemalja.

I narodnjaci (EPP) u svom programu izražavaju podršku "konkretnoj evropskoj perspektivi za Zapadni Balkan" navodeći da EU ne može da dopusti da te zemlje potpadnu pod "autoritarni" uticaj Rusije, zemalja Zaliva, Turske i Kine.

Međutim, demohrišćani se snažno protive ulasku Turske u EU. Prema njihovom programu pregovori moraju biti okončani a fokus na partnerstvu i saradnji u konkretnim oblastima. "Članstvo u EU stoga nije opcija za Tursku i pregovori se moraju prekinuti", navodi se u dokumentu EPP.

Tursku u svom programu pominje još samo levica (PEL), ali još maglovitije. Kako prenose briselski mediji na engleskom, oni navode da EU mora biti spremna da "konstruktivno razmisli o svojim odnosima sa Turskom i da otvori vrata" toj zemlji uz zahtev da se "okonča Erdoganov imperijalistički plan da islamizuje društveni i politički život".

Socijalisti (PES) i evropski konzervativci i reformisti (ACRE) u izbornim programima ne pominju proširenje EU.

Većina partija zainteresovana je za susedstvo. Narodnjaci (EPP), kako se navodi u njihovom programu, smatraju da je "neophodno stvaranje snažnog partnerstva sa susedima EU" i "približavanje sa onima koji dele evropsku perspektivu". Demohrišćani takođe nameravaju da ulažu u prosperitetno i stabilno susedstvo sa ciljem "izvoženja stabilnosti i stvaranja pojasa prosperiteta i bezbednosti oko Evrope".

Zeleni se zalažu za produbljivanje saradnje sa istočnim partnerima dok Levica (PEL) navodi da se "moraju uspostaviti trajni dobri susedski odnosi sa Bliskim istokom i Severnom Afrikom".

Kada je u pitanju spoljna politika, stranke generalno gledano, osim konzervativaca i reformista (ACRE) koji to i ne pominju, brane multilateralizam i odbranu evropskih vrednosti na međunarodnom nivou.

Takođe, većina evropskih partija, s izuzetkom narodnjaka (EPP) koji ne kažu ništa o tome, zalaže se i za reformu UN, a liberali i demokrate (ALDE) čak idu tako daleko da predlažu da EU dobije stolicu u Savetu bezbednosti UN.

U svojim programima Zeleni i PEL takođe naglašavaju ljudska prava. Za Zelene "EU mora biti sposobna da brani i da se u potpunosti oslanja na instrumente spoljne plitike kada su ugrožena ljudska prava ili životna sredina". Dakle, mora biti mnogo aktivnija u potrazi za mirnim rešenjima oružanih sukoba.

Tokom debate o "špicen kandidatu" u Firenci, kandidatkinja Zelenih, nemačka poslanica Ska Keler, predložila je i formiranje Evropske agencije za izvoz oružja koja bi kontrolisala da li se zemlje članice u tome pridržavaju zacrtanih smernica. "Evropa ne sme tražiti profit u beskrupuloznom izvozu oružja i tehnologija za nadzor diktatorskim ili ratobornim režimima", upozorili su Zeleni u svom izbornom programu.

Evropska levica kao branilac "mira i političkog dijaloga protivi se nasilju i vojnoj prisili". Oni se takođe zalažu za "suspenziju sporazuma o pridruživanju EU sa zemljama koje masovno krše osnovna prava ili okupiraju sporne teritorije, uključujući Izrael i Maroko". Ta mogućnost već postoji ali se ne koristi.

PES i ALDE u svojim programima, kako se navodi, upozoravaju i na pretnju koju predstavljaju SAD pod vođstvom Donalda Trampa i Rusija pod Vladimirom Putinom.

U predizbornom programu socijalisti (PES) to ne spominju, ali njihov kandidat Frans Timermans jasno je ukazao na pretnju koju predstavljaju SAD sa predsednikom koji veruje da je "podeljena i slaba Evropa u njegovom interesu" ali i na "Rusiju koja pokušava da oslabi evropske demokratije". "To su najveće pretnje za našu bezbednost", rekao je Timermans.

ALDE takođe smatra da su "agresivna Rusija i slabljenje podrške za transatlantsko prijateljstvo u Beloj kući izazovi sa kojima EU mora da se suoči", dok ACRE upozorava na sve samouvereniju Rusiju.

Kada su u pitanju institucije EU, EPP i ALDE podržavaju predlog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da se u glasanju o spoljnopolitičkim pitanjima pređe na kvalifikovanu većinu, dok PES, kako je rekao Timermans, smatra da "glasanje kvalifikovanom većinom nije rešenje problema".

ALDE se zalaže za jačanje Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) i funkciju visokog komesara za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, dok ACRE traži preispitivanje EEAS i troškovnu analizu agencija EU uključujući mogućnost njihovog finansiranja sredstvima izvan budžeta EU.

Izvor: EurActiv.rs