Moguće koalicije u novom Evropskom parlamentu

Nakon što su na izborima za Evropski parlament građani rekli svoje, na red je došlo pitanje koalicija u uslovima kada nijedna grupa sama nema većinu i kada su zeleni i liberali zahvaljujući dobrim rezultatima dobili priliku da budu odlučujući faktor.

Prvi put od 1979, konzervativna Evropska narodna partija (EPP) i socijaldemokrate (SD) zajedno neće imati većinu u EP.

EPP je osvojio 180 a SD 146 mesta i nedostaje im nekoliko desetina do većine od 376 mesta. Zato će morati da traže saveznike a najizgledniji su Savez liberala i demokrata (ALDE) sa osvojenih 14% mesta u EP i Zeleni sa 9%.

Većina u EP ranije je "fluktuirala", zavisno od pitanja o kojima se glasalo, i često je bilo neophodno da dve glavne grupe traže kompromisna rešenja sa ALDE ili Zelenima ili čak sa krajnjom levicom iz grupe Ujedinjena evropska levica-Nordijska zelena levica (GUE-NGL).

Ouest-France, partner briselskog portala EURACTIV, navodi šest potencijalnih koalicija, na osnovu poslednjih projekcija sastava novog EP.

Scenario 1: Veoma velika koalicija

Iako EPP i SD vode sa 24 odnosno 20% mesta, veoma velika koalicija sa 67% mesta u EP koja uključuje Liberale i Zelene obezbedila bi postizanje većine bez obzira na predloge zakona i oklevanja nekih nacionalnih delegacija.

Scenario 2: Koalicija sa centrom

Socijaldemokratama i konzervativcima Zeleni nisu neophodni. Savez sa Gijem Verhofstadom i Emanuelom Makronom dao bi im komfornu većinu od 58% glasova.

Scenario 3: Uska koalicija

Moguća je i koalicija EPP-SD sa zelenima koja bi osigurala 53% glasova u EP.

To bi međutim bila krhka većina a i malo je verovatno da će liberali biti izostavljeni iz koalicija.

Ipak, takav savez bi omogućio da Janik Žado iz francuske zelene partije EELV pozove poslanike da ekologija bude "novi centar gravitacije" u EP, navodi se.

Scenario 4: Manjinska koalicija

EPP i SD mogli bi da sami idu zajedno ali se to ne čini verovatnim i zbog ideoloških razloga i zbog toga što su obe grupe u padu.

Alternativa bi mogao da bude pokušaj stvaranja manjinske koalicije koja bi se menjala zavisno od toga o čemu se glasa i povremeno udruživala snage sa liberalima ili ekolozima.

Scenario 5: Koalicija levog centra

Koalicija koja bi okupila levicu, od francuske populističke Nepokorene Francuske (La France Insoumise) do evroposlanika Republike u pokretu bila bi blizu većine sa gotovo 49%.

Međutim, problem u tom slučaju ne bi bilo postizanje koalicionog sporazuma već da li bi nacionalne partije  podržale takav savez.

Kada se glasa o evropskim zakonima koji se tiču pitanja socijalne politike, takav savez često bi bio moguć. Ali, o ekonomskim pitanjima, ideološki jaz bi bio prevelki.

U svakom slučaju, teško je očekivati da evroposlanici Nepokorene Francuske pristanu na savez sa Makronovim.

Scenario 6: Koalicija desnice i nacionalista

Evroskeptične grupe su na ovim izborima dobile dodatnih 19 evroposlanika. Ipak, i dalje su daleko od većine i pobede koju su najavljivali iz Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen.

Podeljeni u tri grupe, evroskeptici ne mogu da formiraju jedinstvenu grupu, uprkos ranijima nastojanjima Matea Salvinija. Kako se navodi, čini se nemogućim napraviti savez evroskeptika i anti-Evropljana, liberala i suverenista.

Oni su 2014. imali 20% a sada imaju 23% jer ih u mnogim zemljama gotovo da nema, a uprkos dobrim rezultati u Francuskoj, Italiji i Britaniji.

Međutim, u savezu sa EPP, gde je i mađarski premijer Viktor Orban, konzervativci i evroskeptici imali bi gotovo 47% mesta u Evropskom parlamentu.

Izvor: EurActiv.rs