Zapadni Balkan posvećen evrointegracijama, tempo reformi varira

Potvrđujući kredibilnu politiku proširenja kao geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i ekonomski rast u celoj Evropi, Evropska komisija usvojila je godišnje ocene implementacije reformi partnera sa Zapadnog Balkana i Turske, kao i preporuke. Komisija je istakla da čvrsta i kredibilna EU perspektiva Zapadnog Balkana ostaje od suštinskog značaja za unapređenje transformacije, podsticanje pomirenja, izvoz stabilnosti u region i podsticanje EU vrednosti, normi i standarda.

U saopštenju EK povodom objavljivanja izveštaja o napretku 29. maja podseća se da je Strategija za Zapadni Balkan iz februara 2018. obnovila angažman EU i njenih članica i stvorila novi zamah u celom regionu.

Godinu dana kasnije, navela je EK, naši partneri su zabeležili konkretan napredak i pokazali posvećenost evropskoj perspektivi, iako primena reformi varira od zelmlje do zemlje.

"Albanija i Severna Makedonija iskoristile su priliku i isporučile reforme, posebno u oblastima koje je Savet ocenio kao ključne u junu 2018. U svetlu postignutog značajnog napretka i ispunjavanja relevantnih uslova, Komisija je preporučila da Savet otvori pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom", navela je Evropska komisija.

Severna Makedonija očekuje početak pregovora

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski izjavio je da očekuje da Evropski savet "valorizuje napore" njegove zemlje i, saglasno pozitivnoj preporuci EK, u junu donese odluku za početak pregovora za članstvo.

"Umesto da bude kolekcionar pozitivnih izveštaja, očekujem da Republika Severna Makkedonija dobije fer šansu i da se transformiše kroz otvaranje svakog posebnog poglavlja pristupnih pregorova", rekao je Pendarovski nakon što je od šefa Delegacije EU u Skoplju Semuela Žbogara dobio najnoviji izveštaj Evropske komisije u kojem 10. godinu uzastopno preporučuje početak pregovora.

Kako je istakao Pendarovski, svako dodatno odlaganje početka pregovora uticaće demotivišuće na makedonsko društvo i imaće ozbiljne implikacije na sprovođenje reformskih procesa, ali istovremeno može da bude shvaćeno i kao podsticaj antievropskim političarima u celom regionu.

Žbogar je istakao da je je preporuka veoma jasna i da je Severna Makedonija ispunila sve uslove koje su zemlje članice u junu 2018. postavile za dobijanje datuma za pregovore.

"Ova država je spremna upravo sada da započne pregovore. Svakako, posao ne treba da prestane, reforme treba da produže i očekujem da se entuzijazam produži i u budućnosti", rekao je Žbogar.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je poručio da je njegova zemlja ispunila zadatke koje je dobila od Evropskog saveta "od prvog do poslednjeg" i da je u potpunosti spremna za početak pregovora.

Zaev je ponovio da je otvaranje pregovora za pristupanje EU jedina garancija za održavanje unutrašnje stabilnosti i reformskog impulsa  u Severnoj Makedoniji, sa pozitivnim efektima za ceo region Zapadnog Balkana.

I Albanija čeka početak pregovora

U svetlu ostvarenog značajnog napretka i ispunjavanja relevatnih uslova, EK je preporučila Savetu otvaranju pristupih pregovora i sa Albanijom.

EK je u izveštaju o napretku Albanije ocenila da je ta zemlja nastavila da napreduje sa EU reformskom agendom u izveštajnom periodu ali je i ukazala na problem velike polarizacije u političkoj sferi.

Pripremljenost Albanije za članstvo u oblasti reforme javne administracije EK je ocenila kao umeren dok je kod  pravosudnog sistema i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala zemlja pripremljena samo u izvesnoj meri.

Navodi se i da Albanija nastavlja da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji i održava dobre odnose sa susedima, da je u oblasti migracija zabeležen izvestan napredak, da je zemlja ostvarila neki napredak i da je umereno pripremljena u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.

Takođe je EK ocenila da Albanija nastavlja da se usklađuje sa zahtevima EU u mnogim oblastima i istakla da zemlja treba da nastavi da ulaže napore sa ciljem sveukupne pripremljenosti za usvajanje i implementaciju pravnih tekovina EU.

Crna Gora - ništa neočekivano u izveštaju

Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da u izveštaju o napretku Crne Gore nema ničeg neočekivanog i ponovio da je članstvo u EU prioritet Crne Gore.

Odgovarajući na novinarsko pitanje šta država čini da se reše problemi korupcije, organizovanog kriminala i slobode medija, za koje se godinama u izveštajima o napretku potencira da nema konkretnih koraka, kazao je da je ceo region prepun raznih nedostataka "koji nas onemogućavaju da dođemo do krucijalnog cilja - evropskog kvaliteta života".

U rezimeu izveštaja se, između ostalog, navodi da je u Crnoj Gori i dalje nisko poverenje u izborni proces, koji, kako piše, treba sveobuhvatno reformisati.

Politička scena je, kako se navodi, i dalje fragmentisana i polarizovana, bez političkog dijaloga.

Povratak političkog dijaloga u parlament obaveza je, poručila je Evropska komisija, svih političkih aktera.

U izveštaju se navodi da je Crna Gora ostvarila izvestan napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Međutim, korupcija preovladava u mnogim oblastima i ostaje važno pitanje.

"Odgovor pravosuđa protiv korupcije na visokom nivou i dalje je suviše ograničen. Dalja poboljšanja u ovom pogledu moguća su samo u okruženju u kojem su nezavisne institucije zaštićene od bilo kakvog nepotrebnog uticaja, i ohrabrene da u potpunosti koriste svoja ovlašćenja", konstatuje EK.

Navodi se da je u borbi protiv organizovanog kriminala Crna Gora i dalje "umereno pripremljena".

"Potrebni su uverljivi rezultati u pogledu složenijih oblika organiziranog kriminala, gđe su u pitanju lokalni interesi, uključujući pranje novca, trgovinu ljudima i šverc duvana, kao i zaplenu prihoda od kriminala", piše u dokumentu EU.

Mišljenje o zahtevu BiH za članstvo u EU

EK je usvojila Mišljenje o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo u EU, koje je od ključne važnosti u odnosima EU i BiH, kao potvrda da je EU predana da pruži smernice i podršku zemlji u provođenju neophodnih reformi na njenom putu ka evropskim integracijama, saopšteno je iz delegacije EU u BiH.

Mišljenje identifikuje 14 ključnih prioriteta koje zemlja treba da ispuni kako bi dobila preporuku za otvaranje pregovora o pridruživanju EU, navodi se i dodaje da pruža sveobuhvatne smernice za postepene reforme.

"Ključni prioriteti obuhvataju područja demokratije, funkcionalnosti, vladavine prava, osnovnih prava i reforme javne uprave – osnove procesa pridruživanja EU", naglašava se u saopštenju.

Analitički izveštaj, uz Mišljenje, po prvi put upoređuje situaciju u BiH sa standardima koji se primenjuju u zemljama članicama EU, uključujući pitanja kao što je unutrašnje tržište, javne nabavke, politika konkurentnosti, ekologije, bezbednosti hrane i zaštite potrošača.

Dalje se navodi da BiH treba da uskladi svoj ustavni okvir sa evropskim standardima i obezbedi funkcionalnost svojih institucija kako bi mogla preuzeti obaveze u vezi sa EU.

Savet ministara je istog dana na sednici u Sarajevu usvojio tekst odgovora na pismo komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanesa Hana o stepenu realizacije reformskih mera povezivanja i dao saglasnost predsedavajućem Saveta ministara Denisu Zvizdiću da ga uputi evropskom komesaru.

U saopštenju Saveta ministara BiH navedeno je da je svim nadležnim institucijama BiH naloženo da redovno izveštavaju Ministarstvo spoljnih poslova o napretku u sprovođenju reformskih mera povezivanja.

Naglašeno je da BiH ostaje opredeljena za dalje aktivno učešće u regionalnim procesima, prvenstveno Berlinskom, odnosno Agendi za povezivanje u sektorima transporta i energetike, te ekonomskom povezivanju u okviru Regionalnog ekonomskog područja.

Turska se sve više udaljava od EU

U izveštaju o napretku Turske, kandidata za EU od 1999, ocenjuje se da je ta zemlja nastavila da se udaljava od EU i da beleži ozbiljno nazadovanje u oblastima vladavine prava i osnovnih sloboda i slabljenje kontrole i ravnoteže u političkom sistemu.

Navodi se da je u junu 2018. Savet jednoglasno ocenio da su pretpristupni pregovori Turske u zastoju i da se ne može razmatrati dalje otvaranje ili zatvaranje poglavlja. Od tada se, kako se ocenjuje, ništa nije promenilo.

Ocenjeno je da je Turska umereno pripremljena za članstvo u oblasti reforme javne administracije, da joj je pravosuđe u ranoj fazi priprema, pri čemu se beleži dalje nazadovanje, a preporuke iz prethodnih izveštaja nisu prihvaćene ili implementirane. Ukazuje se i da se nastavlja politički pritisak na sudije i tužioce i transfer sudija i tužioca protiv njihove volje.

Turska je u ranoj fazi pripremljenosti za članstvo i po borbi protiv korupcije dok je u izvesnoj meri pripremljena u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala ali je napredak ograničen.

Dobar napredak Turska je zabeležila u oblasti migracija i politike azila i ostala je posvećena implementaciji dogovora EU-Turska iz marta 2016. Naglašava se da se od stupanja na snagu tog dogovora beleži trend pada nelegalnih prelazaka migranata iz Turske do ostrva u Egejskom moru.

Istovremeno se u oblasti ljudskih i osnovnih prava beleži ozbiljno nazadovanje, istakla je EK navodeći i da je Turska nastavila da se usklađuje sa pravnim tekovinama EU ali ograničenim tempom.

Izvor: Euractiv