Samit u Poznanju - Zapadnom Balkanu je mesto u EU
Evropski komesar za proširenje Johanes Han i ministar spoljnih poslova Poljske Jacek Čaputovič ocenili su u Poznanju da je Zapadnom Balkanu mesto u Evropskoj uniji i da bi članstvo u Uniji donelo tom regionu mnoge koristi. Han je izrazio uverenje da će evrointegracija Zapadnog Balkana ostati jedan od prioriteta nove Evropske komisije.
Otvarajući Forum civilnog društva i Poslovni forum na Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, Čaputovič je 4. jula rekao da se Evropa ne može smatrati isitinski ujedinjenom bez Zapadnog Balkana i da je proširenje EU najefikasniji način da se postigne stabilnost i ekonomski rast u regionu.
"Integracija Zapadnog Balkana u EU donela bi mnoge koristi građanima tog regiona, uključujući povećanje bezbednosti, bolji životni standard, nove poslovne mogućnosti", naveo je Čaputovič.
"Ključna je ambiciozna politika proširenja EU. Na politiku proširenja EU gledamo kao na jedan od najplodonosnijih mehanizama evropske saradnje. Preko jače saradnje sa zemaljama Zapadnog Balkana želimo pre svega da pojačamo stabilizaciju i razvoj regiona", kazao je šef poljske diplomatije.
On je ukazao na veliki značaj nevladinih organizacija za uspeh procesa evropskih integracija.
Komesar Han je rekao da je EU potvrdila evropsku perspektivu regiona i da je uveren da će nova Evropska komisija zadržati Zapadni Balkan visoko na političkoj agendi.
"Zapadni Balkan je deo Evrope, delimo istu istoriju, geografiju, nasleđe. Nema sumnje da je mesto Zapadnog Balkana unutar EU, a ne van nje", kazao je Han.
On je naveo da u regionu treba nastaviti s reformama kako bi on postao prosperitetniji i da bi bile izgrađene stabilne, demokratske institucije.
"Mi (EU) možemo stvoriti okvir i šanse, ali ne možemo direktno stvoriti nova radna mesta", kazao je Han.
Naveo je da su regionalna saradnja i pomirenje preduslov za dugotrajni mir u regionu i njegovo članstvo u EU.
"To nije nemoguće i to pokazuje Prespanski sporazum (Atine i Skoplja o imenu Severne Makedonije), koji je fantastično dostignuće", rekao je Han.
On je dodao da su Severna Makedonija i Albanija sprovele znatne reforme i da bi neuspeh da njihovi napori budu nagrađeni otvaranjem pregovora o članstvu u Uniji "ozbiljno obeshrabrio" dalje reforme u regionu.
Tokom debate pod nazivom "Usmeravanje budućnosti: Kako se pripremiti za revoluciju u društvu, trgovini, uslužnim delatnostima i industriji", koju je moderirao predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu rekla je da će pomirenje u regionu najbrže biti postignuto kroz ekonomsko povezivanje i saradnju.
"Ako želimo održiv razvoj regiona, gde svako malo dolazi do nesuglasica, potrebno je izvršiti pomirenje kroz ekonomiju" kazala je Bregu.
Navela je da su tri najveća problema u regionu nezaposlenost, rast broja radnih mesta i korupcija.
Bregu je kazala da je neophodno više investirati u mlade ljude i njihove veštine, kao i u istraživanje i razvoj i obrazovanje.
Poljska ministarka za preduzetništvo i tehnologiju Jadviga Emilevič rekla je da ključna politička poruka Samita u Poznanju ttreba da bude da EU razume procese na Zapadnom Balkanu i da je spremna da "isporuči stvarnu perspektivu proširenja, a ne samo nadu".
Emilevič je ukazala na značaj razvoja preduzetništva u regionu i ocenila da je to put ka miru i stabilnosti.
Podsetivši da u EU, a posebno zemljama Beneluksa i Francuskoj, entuzijazam za proširenje jenjava, zamenik šefa poljske diplomatije Šimon Šinkovski vel Šenk je ocenio da te zemlje treba ubeđivati da je proširenje jedan od mogućih recepata za savladavanje teškoća EU i da ne treba prvo rešiti sve probleme unutar EU da bi kasnije mogla da se proširi.
"Problemima EU kao međunarodne organizacije nikada neće biti kraja, uvek će biti neki izgovor da se kaže stop proširenju. Vrata moraju sve vreme da budu otvorena, a odluka kada će se konkretna zemlja učlaniti da zavisi od njenog napretka i adekvatnog trenutka", kazao je Šinkovski vel Šenk.
Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Hose Anhel Gurija kazao je da je Zapadni Balkan ključan za stabilnost i prosperitet Evrope i da je njegova integracija u evropsku i svetsku ekonomiju od velikog značaja.
Gurija je kazao da je bruto domaći proizvod na Zapadnom Balkanu udvostručen u poslednjoj deceniji i da je obim stranih direktnih investicija povećan 10 puta.
Međutim, rekao je da je nezaposlenost i dalje visoka - 20 odsto, i da postoji hitna neophodnost jačanja rodne jednakosti na tržištu rada, pošto je 60 odsto žena nezaposleno, a ima ih svega 40 odsto među zaposlenima u regionu.
Samit Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa nastavlja se sastancima ministara ekonomije, spoljnih i unutrašnjih poslova zemalja učesnica i brojnim panelima Foruma civilnog društva i Poslovnog foruma. Zadnjeg dana skupa, 5. jula, predviđen je sastanak premijera, među kojima će biti i premijerka Srbije Ana Brnabić.
Berlinski proces je diplomatska inicijativa koju je 2014. pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, s ciljem da se podrži mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i da se unaprede regionalna saradnja i evrointegracije regiona.
Izvor: EurActiv.rs
