Spoljni faktori rizik za ekonomski rast EU

EU će u 2019, sedmu uzastopnu godinu, zabeležiti ekonomski rast i to sve njene ekonomije, objavila je 10. jula Evropska komisija i ocenila da rizici po rast dolaze spolja. U letnjim ekonomskim prognozama rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU u 2019. procenjuje se na 1,4%, kao i u prethodnim, prolećnim prognozama, dok se u 2020. očekuje rast od 1,6%.

Rast BDP zone evra u 2019. procenjuje se na 1,2 odsto a procena za 2020. je malo smanjena od proletos, sa 1,5  na 1,4%.

Najveći rast ove godine očekuje se na Malti, od 5,3%, a rast od četiri i više procenata biće i u Irskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Poljskoj.

Rast Nemačke, najveće evropske ekonomije, prognozira se na 0,5% a Italije na samo 0,1%.

U izveštaju se navodi da je rast u zoni evra u prvom kvrtalu bio snažniji od očekivanog zahvaljujući brojnim privremenim faktorima, poput blage zime i oporavka prodaje automobila.

Povoljno su delovale i mere fiskalne politike koje su podstakle raspoložive prihode domaćinstava u nekoliko članica.

Međutim, kratkoročne perpsektive evropske ekonomije "zamagljuju" spoljni faktori, uključujući tenzije u globalnoj trgovini i političku neizvesnost.

Sve to, kako je navela Komisija, nepovoljno deluje na poverenje u sektoru prerađivačke industrije, koja je najizloženija u međunarodnoj trgovini, i ukazuje na slabljenje perspektiva rasta u preostalom delu godine.

Potpredsednik EK zadužen za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis istakao je da će sve EU ekonomije beležiti rast, neke snažan, kao one iz centralne i istočne Evrope, a neke sporiji, poput Nemačke i Italije.

"Otpornost naših ekonomija je na testu... S naše strane, vodeći rizik ostaje Bregzit bez sporazuma", rekao je Dombrovskis.

Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja, poreze i carine Pjer Moskovici rekao je da, s obzirom na brojne opasnosti po rast, EU mora da intenzivira napore kako bi se ojačala otpornost evropskih ekonomija i zone evra kao celine.

Izvor: EurActiv