Rekordan broj zahteva za pristup javnim dokumentima u EU

Evropska komisija dobila je rekordan broj zahteva za pristup javnim dokumentima. Nove statistike pokazuju da su građani EU u 2018. zahteve za pristup podneli 6.912 puta prema 6.255 godinu dana ranije. Komisija je ocenila da je rast od oko 9,5% "upadljiv".

Od stupanja na snagu regulative o pristupu dokumentima 2001, broj zahteva za pristup rastao je gotovo svake godine, piše 1. avgusta EUObzerver.

Kako se navodi, broj zahteva ne znači isti broj dokumenata, odnosno broj traženih dokumenata je "daleko veći".

"Iako podnosioci zahteva nekad žele samo jedan dokument, mnogo češće traže pristup mnoštvu dokumenata ili čak celim dosijeima koji se tiču nekog predmeta ili procedure", navela je EK.

U 2018. najviše zahteva dobio je Generalni direktorat za zdravlje i bezbednost hrane, 11%, a slede Generalni sekretarijat (6,7%) i Direktorat za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (6,5%).

Gotovo polovina zahteva (45,9%) došla je iz Belgije, najverovatnije zbog toga što je u Briselu sedište brojnih novinara koji prate rad EU, nevladinih organizacija i advokatskih firmi.

Iz Velike Britanije i Nemačke stiglo je po oko 9% ukupnog broja zahteva za pristup dokumentima.

Pristup odbijen

Evropska komisija uskratila je pristup dokumentima u početnoj fazi 969 puta, što je ređe nego 2016. i 2017 ali češće nego 2014. i 2015.

Pun pristup u početnoj fazi EK je dala za gotovo 60% traženih dokumenata, što je rekordni minimum. Poređenja radi, u 2010. je pristup dat za 82% traženih dokumenata.

Istovremeno raste udeo dokumenata koji se daju redigovani - u 2010. je takvih bilo 5,4% a u 2018. godini 20,8%.

Uglavnom se radi o brisanju imena državnog službenika ili predstavnika kompanije iz dokumenta a kao razlog za davanje takvih dokumenata najčešće se navodi, kao i prethodnih godina, zaštita privatnosti.

Dokumenta se daju redigovana i zbog zaštite komercijalnih interesa, kada je traženja informacija deo procesa odlučivanja koji nije završen ili ako je informacija deo procesa inspekcije, istrage ili revizije.

Žalba pomaže

Podaci pokazuju i da žalba na odbijanje zahteva ili zbog redigovanja dokumenta često pomaže da se dođe do više informacija.

Žalba se upućuje Genaralnom sekretarijatu Komisije koji je u 2018. za 6,6% slučajeva u toj fazi odobrio pun pristup dokumentima i delimičan u 34%.

Komisija je u 2018. dobila samo 318 žalbi, što je manje od 5% broja zahteva u početnoj fazi, ali ipak rekordan broj.

Izveštaj EK, koji je objavljen 29. jula, ukazao je i da Komisiji treba više službenika koji će se baviti rastućim brojem zahteva za pristup dokumentima.

"Stalno rastući broj novih zahteva za pristup dokumentima... i zahtev za većom transparentnošću u toj oblasti ukazuje na potrebu da se EK dodele dovoljni ljudskih i IT resursi kako bi se obezbedio efikasan rad na zahtevima za pristup dokumentima i najbolji ishod za građane", saopštila je EK.

Izvor: EurActiv