Finsko predsedavanje EU

Savet ministara Evropske unije (Savet) jedno je od najznačajnijih tela u Evropskoj uniji. Zajedno sa Evropskim parlamentom učestvuje u zakonodavnoj proceduri, koordiniše važnim politikama država članica ‒ kao što je ekonomska i fiskalna politika, a takođe učestvuje i u usvajanju budžeta EU zajedno sa Evropskim parlamentom.

Savet je za države koje nastoje da postanu članice EU od velikog značaja. Iako se proces pregovora odvija između država članica, Evropske komisije i države kandidata, pored pozitivnog mišljenja Komisije i saglasnosti Evropskog parlamenta, Savet na kraju pregovora mora doneti jednoglasnu odluku o prihvatanju nove države članice.

Specifičnost Saveta je rotirajuće predsedavanje, što znači da se predsedavajuća država menja na svakih šest meseci. Savetom ne predsedava pojedinac, već država članica koja dobija svoj mandat po unapred utvrđenom redu. Rumunija je predsedavala Savetom u periodu od januara do juna 2019. godine, što je izazvalo veliku zainteresovanost zemalja Zapadnog Balkana, imajući u vidu da su rumunski zvaničnici najavljivali da će proširenje EU na Zapadni Balkan biti među njenim prioritetima.

Od 1. jula 2019. godine, Finska je preuzela predsedavanje, a na tom mestu će se zadržati do kraja 2019. godine. Finskim predsedavanjem, predsedništvo je pomereno na sever kontinenta, daleko van susedstva Zapadnog Balkana.

Međutim, da li se pored promene geografske udaljenosti, udaljila i pažnja Saveta, usmerivši se na druge prioritete u ovom šestomesečnom predsedavanju?

Trebalo bi imati u vidu da su nedavno završeni izbori za Evropski parlament, te da je Evropska komisija u fazi formiranja.

Nakon neuspeha Spitzenkandidat sistema i dugih pregovora između država članica, za predsednicu Evropske komisije izabrana je dosadašnja nemačka ministarka odbrane, Ursula fon der Lajen. Kako smo mogli čuti od najviših evropskih zvaničnika, pre svega francuskog predsednika Emanuela Makrona, naredni period će biti posvećen internoj konsolidaciji EU, ali i uhodavanju institucija Evropske unije u kontekstu nove preraspodele na partijsko-ideološkom političkom spektru.

Finska, članica EU od 1995. godine, po treći put se nalazi na čelu Saveta, što je čini veteranom na ovoj poziciji. Slogan koji oslikava duh finskog predsedavanja, a koji najavljuje ciljeve i prioritete njene evropske politike glasi: Održiva Evropa ‒ održiva budućnost.

Predstavljajući svoj program predsedavanja, Finska je istakla viziju Evrope: „budućnost EU koja treba da bude socijalna, ekonomska i ekološka održivost.“ Imajući u vidu finski model socijalne pravde koji uključuje i pravo na zdravu životnu sredinu, ne čudi zašto je Finska odabrala baš ove oblasti, u kojima ostalim državama članicama, ali i onima koji su u procesu evropskih integracija, može preneti dragoceni know-how.

Tako su četiri komplementarna i prožimajuća prioriteta finskog predsedavanja sledeća:

●       jačanje zajedničkih vrednosti i vladavine prava;

●       povećanje konkurentnosti i socijalne inkluzije u EU;

●       jačanje položaja EU kao globalnog predvodnika u borbi protiv klimatskih promena;

●       sveobuhvatna zaštita sigurnosti građana.

Međutim, iako se čini da proširenje nije na agendi finskog predsedavanja, treba imati u vidu da je Lisabonskim ugovorom od 2009. godine predviđeno predsedavanje Savetom kroz sistem trojke (trio). Trojka, odnosno tri države članice unapred određuju ciljeve i agendu predsedavanja za period od 18 meseci. Svaka određuje prioriteta u svom šestomesečnom ciklusu, a zatim svaka i priprema svoje šestomesečne programe u odnosu na te ciljeve.

Trenutnu trojku predstavljaju Rumunija, prethodna predsedavajuća, Finska, sadašnja predsedavajuća i Hrvatska, koja će preuzeti na samom početku 2020. godine.

Obezbeđivanje položaja EU kao jakog globalnog aktera jedan je od dugoročnih ciljeva trojke, u odnosu na koji je definisan cilj rada na proširenju i odnos sa Zapadnim Balkanom. Ukoliko se očekivano dogodi se Finska okrene drugim ciljevima u kojima poseduje znatno više iskustva ‒ poput socijalne pravde i klimatskih promena, ostaje nada će naredna predsedavajuća od januara 2020 godine, Hrvatska, imajući u vidu njene duboke veze sa Zapadnim Balkanom, postaviti politiku proširenja kao jednu od prioriteta na svojoj agendi.

Milica Mijatović, Beogradska otvorena škola