Novi evrokomesari - ko je u igri

Nacionalne vlade širom EU imenovale su ili će u najkraćem roku imenovati svoje kandidate za komesare u novoj Evropskoj komisiji koju će predvoditi Ursula fon der Lajen. Neformalni rok da dostave imena potencijalnih komesara je 26. avgust a nova Evropska komisija preuzeće dužnost 1. novembra.

Nominovani će krajem septembra predstaviti svoje planove u određenim resorima i odgovarati na pitanja članova parlamentarnih odbora a u oktobru će evroposlanici glasati o kandidatima.

Da slušanje u nadležnom parlamentarnom odboru nije formalnost, pokazuje slučaj bivše slovenačke premijerke Alenke Bratušek koja "nije položila taj test". Naime, slovenačka kandidatkinja za potpredsednicu EK zaduženu za energetsku uniju odbijena je iz 2014. od strane odbora za industriju i energetiku.

Inače, broj glasova koji budući komesari dobiju može da se razlikuje jer se neki predstavljaju u više parlamentarnih odbora.

Lista kandidata za evropske komesare koju je objavio briselski portal EURACTIV.com nije konačna, u nekim zemljama se još vaga, neka imena su potvrđena, neka nisu. Na listi budućih komesara su i neki sadašnji, uključujući Johanesa Hana, Veru Jurovu, Fransa Timermansa, Maroša Šefčoviča, Margrete Vestager.

Mahom su kandidovana poznata imena, iz evropske ili nacionalne politike.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, žena je manje nego muškaraca i, kako sada stvari stoje, samo su Portugalija i Rumunija "poslušale" Fon der Lajen i predložile i ženu i muškarca.

Kandidati i potencijalni kandidati: 

Austrija - Odlazeći komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han (EPP) nominovan je za još jedan mandat u Briselu gde je stigao još 2010. kao komesar za regionalnu politiku.

Belgija - Ministar spoljnih poslova Didije Rejnders (ALDE) navodno će biti belgijski evrokomesar pošto, kako piše  belgijska štampa, nije uspeo da stigne do najviše pozicije u Savetu Evrope. Rejnders je bio u trci za komesara u Komisiji Žan-Kloda Junkera ali nije prošao jer je odlazeći šef EK želeo kandidata ženu pa je komesarka postala flamanska političarka Marijan Tisen. Prema "džentlmenskom sporazumu", ovaj put bi komesar trebalo da bude frankofon, što povećava Rejndersove šanse.

Bugarska - Kandidatkinja je Marija Gabrijel (EPP), Junkerova komesarka za digitalno društvo, na to mesto je došla 2016, kada je Kristalina Georgijeva otišla na novi posao u Svetskoj banci. Gabrijel, koja je kada je stupila na dužnost u EK bila najmlađi evropski komesar do tada, od ulaska u EK uradila je dovoljno da ubedi premijera Bojka Borisova da zaslužuje još jedan mandat.

Hrvatska - Evroposlanica Dubravka Šuica (EPP), sada u drugom mandatu u Evropskom parlamentu, biće kandidat Hrvatske, o čemu odluka treba da bude doneta 22. avgusta. Kao potencijali resori Šuice vide se ekonomija, poljoprivreda, kohezija ili proširenje.

Kipar - Stela Kiriakides (EPP), trenutno poslanica, bila je predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Češka - Vera Jurova (ALDE), Junkerova komesarka za pravdu, navodno je zainteresovana da preuzme portfelj trgovine ili unutrašnjeg tržišta.

Danska - Nakon što nije uspela da postane Junkerova nasledica, Margrete Vestager (ALDE) je na putu da dobije potpredsedničko mesto u Komisiji Ursule fon der Lajen. Trenutno komesarka za konkurenciju, Dankinja bi mogla  da zadrži sadašnji resor ili da čak apsorbuje druge oblasti, poput industrije, energetike ili klime.

Estonija - Kadri Simson (ALDE) postao je estonski komesar nakon što je Andrus Ansip odlučio da preuzme mandat u Evropskom parlamentu. Smatra se da Simson ima dobre izglede da dobije resor za energetiku, transport ili unutrašnje tržište, s obzirom na njegovo iskustvo na tom planu.

Finska - Nominacijom Jute Urpilainen (SD) "ućutkani su glasovi" da bi neuspeli kandidat za predsednika EK Aleksandar Stub mogao da bude finski izbor. Ona je bivša ministarka finansija Finske.

Francuska - Predsednik Emanuel Makron još nije potvrdio ko će biti francuski evrokomesar. Pominju se predsednik parlamentarnog odbora za životnu sredinu Paskal Kanfin, zatim "večiti kanddati" za funkcije Mišel Barnije i Silvi Gular. Kako prenose mediji, Makron čeka da vidi koji je posao odnosno resor u ponudi pa će onda, držeći se svog pravila da je kompetencija važnija od imena ili političke pripadnosti, izabrati francuskog kandidata. Navodno, on ima više mogućih imena a odlučiće u zavisnosti od portfelja u ponudi.

Nemačka - Ursula fon der Lajen (EPP) biće prva žena predsednik Evropske komisije.

Grčka - Sadašnjem glavnom portparolu Evropske komisije Margaritisu Shinasu (EPP) bi posle tri decenije u EU areni mogao da bude dat bilo koji portfelj.

Mađarska - Laslo Tročanji (EPP), bivši ministar pravde i sadašnji evroposlanik, suočiće se sa "propitivanjem" u nadležnom parlamentarnom odboru ako Fon der Lajen prihvati nominaciju Budimpešte, a s obzirom na primedbe Viktoru Orbanu zbog vladavine prava.

Irska - Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan (EPP) ostaje u Briselu i zainteresovan je da preuzme resor trgovine ili zadrži sadašnji.

Italija - U igri je više imena - odlazeći predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, premijer u ostavci Djuzepe Konti. Trenutno je, s obzirom da je Italija upravo ostala bez vlade, sve neizvesno. Konte je ranije rekao da bi Italija trebalo da dobije mesto potpredsednika EK i možda komesara za konkurenciju nakon što je podržala kandidaturu Fon der Lajen.

Letonija - Kandidat za komesara je Valdis Dombrovskis (EPP), odlazeći potpredsednik EK zadužen za evro.

Litvanija - Virginijus Sinkevičius (Zeleni), ministar ekonomija star 28 godina mogao bi da bude najmlađi komesar do sada i, tehnički, prvi evrokomesar Zelenih. Kritikuju ga zbog neiskustva a poznat je po tome što na stolu drži bejzbol kapu sa natpisom "Učinimo Ameriku ponovo velikom".

Luksemburg - Nominacija Nikolasa Šmita (SD) rešena je vladinim dogovorom posle opštih izbora 2018. i pokazuje koliko Veliko vojvodstvo ozbiljno shvata imenovanje evrokomesara. Potvrdom njegove nominacije nestale su sve nade da će u Brisel otići Klod Turme, bivši uticajni evroposlanik poznat po bavljenju energetskom politikom.

Malta - Helena Dali (SD) će naslediti komesara za životnu sredinu Karmena Velu. Nije poznato koji će joj resor biti ponuđen.

Holandija - Fransu Timermansu (SD), još jednom učesniku trke za sefa EK, obećano je mesto prvog potpredsednika, na kome je i sada. Izvori u EK kažu da bi ponovo mogao da bude zadužen za vladavinu prava iako nije jasno da li će dobiti podršku članica iz centralne i istočne Evrope.

Poljska - Šef kabineta poljskog predsednika Kšištof Ščerski (ECR) navodno je zainteresovan za neki ekonomski resor, eventualno energetiku.

Portugalija - Poštujući zahtev Fon der Lajen da ponude jedno muško i jedno žensko ime, premijer Antonio Kosta predložio je sadašnjeg i bivšeg evroposlanika Pedra Markesa i Elisu Fereiru (SD) da zamene Karlosa Moedasa.

Rumunija - I rumunska vlada je predložila muškarca i ženu - Dana Niku i Rovanu Plumb (SD). Trenutno je rumunski komesar Joan Mirčea Pašku koji je preuzeo dužnost od Korine Krecu kada je ona prihvatila poslaničko mesto u EP. Ranije se spekulisalo da će kandidat Rumunije biti ambasadorka te zemlje u Briselu Luminita Odobesku.

Slovačka - Maroš Šefčovič (SD) ostaje u Briselu nakon što nije uspeo da postane ni predsednik Komisije, ni predsednik Slovačke. Sada je potpredsednik zadužen za energetsku uniju i moguće je da će taj posao obavljati i u novoj Komisiji.

Slovenija - Janez Lenarčič je karijerni diplomata i nije povezan sa nekom parlamentarnom grupom. Njegova nominacija znači da se komesarka za transport Violeta Bulc vraća iz Berlemona.

Španija - Žozep Borel (SD) biće novi visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku umesto Federike Mogerini. Njegova nominacija je puna kontroverzi, s obzirom na prethodne diplomatske propuste, katalonsko pitanje i njegovu starost, i očekuje se da bude burno tokom njegovog parlamentarnog slušanja.

Švedska - Ministarka rada Ilva Johanson (SD) trebalo bi da kao švedska evrokomesarka preuzme resor trgovine od Sesilije Malmstrem.

Velika Britanija - S obzirom da premijer Boris Džonson tvrdi da će Britanija izaći iz EU u ponoć 31. oktobra, nema potrebe da London nekoga nominuje. Prethodno se računalo da će Džulijen King ostati na poziciji komesara za bezbednost ako se Britaniji ponovo produži rok za Bregzit.

 

Izvor: euractiv.rs