Lideri EU bez saglasnosti o pitanju proširenja, pregovori se nastavljaju
Evropski lideri vratili su se 18. oktobra posle duge noći pregovora bez zaključaka po pitanju proširenja za pregovarački sto u Briselu. Kako piše briselski EURACTIV.com, sve oči su uprte u francuskog predsednika Emanuela Makrona čiji stav je do sada bio glavni kamen spoticanja za odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Finski premijer Anti Rine rekao je po izlasku iz zgrade Evropskog saveta noćas, posle šest i po sati razgovora da, iako nisu usvojeni nikakvi zaključci, pregovori bi mogli da se nastave pre podne.
Oni koji podržavaju Severnu Makedoniju i Albaniju nadaju se bar nekom tekstu sa jasnom političkom porukom u prilog budućeg i sigurnog pristupanja, rekao je noćas jedan diplomatski izvor.
Prema izveštajima, Francuska, Nemačka, Holandija i Danska razmatraju kompromis da se pregovori pomere za april 2020. ili za najavljeni samit EU-Zapadni Balkan u Zagrebu u maju 2020, što bi otvorilo prostor za potencijalnu reformu procesa proširenja za koju se zalaže Francuska, prenosi Euraktiv.
Međutim holandski premijer Mark Rute rekao je da će vođe EU ponovo razmatrati tu temu na nekom narednom samitu.
Euraktiv podseća da su i Evropska komisija i Evropski parlament preporučili otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i da posebno Severna Makedonija ima podršku svih članica, izuzev Francuske, zbog istorijske odluke da reši sporove sa Grčkom uključujući promenom Ustava.
U slučaju Albanije, Holandija, Danska, i prema nekim izveštajima i Španija, smatraju da je otvaranje pregovora preuranjeno, zbog sporog napretka reformi u toj zemlji.
Francuski stav nije iznenađenje, Pariz takođe nije spreman da otvori vrata novim članicama dok problemi sa korupcijom i vladavinom prava u novim članicama Unije, kao što su Poljska, Mađarska i Rumunija, krnje jedinstvo EU, navodi Euraktiv.
Francuska želi da Komisija duboko reformiše način vođenja pregovora o pristupanju Uniji.
Holandija, Španija i Danska su bile za to da se razdvoje Severna Makedonija i Albanija i da se moguće ide dalje samo sa Severnom Makedonijom. Malo je verovatno da se prihvati ta ideja pošto su se tome usprotivile Italija, Nemačka i pre svega Francuska.
Holandski premijer Mark Rute podržao je mogući kompromis da pregovori počnu samo sa Severnom Makedonijom i da Albanija ostane da čeka ali na kraju lideri EU nisu mogli da se dogovore oko razdvajanja dve zemlje, prenose mediji.
Italija i Nemačka su za otvaranje pregovora ali njihovo protivljenje razdvajanju dve zemlje ne pomaže Skoplju.
"Učinio sam sve što sam mogao da podržim Severnu Makedoniju i Albaniju, ali i dalje imamo neke članove koji su skeptični oko pristupnih pregovora", rekao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk severnomakedonskim novinarima posle prekida pregovora noćas.
Prema nekim izvorima, nisu sve zemlje članice bile srećne kada je Tusk stavio temu proširenja na dnevni red samita.
"Postoji određeno razočaranje. Moramo da priznamo da nismo uspeli da stignemo do konsensusa jer su tri zemlje odbile da pozovu te dve zemlje da počnu pregovor", rekao je litvanski predsednik Gitanas Nauseda novinarima posle duge radne večere tokom koje se razgovaralo.
"Svi priznaju da je Severna Makedonija mnogo učinila, promenila je ime zemlje, promenila je ustav i učinila sve da dobije poziv, tako da mislim da će nedostatak odluke imati ozbiljne političke posledice", rekao je Nauseda.
Skoplje i Tirana su očekivali zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu u EU, što je proces koji traje godinama.
Lideri nisu uspeli da usaglase ni zajedničku podsticajnu poruku za Skoplje i Tiranu
Radio slobodna Evropa (RSE) piše 18. oktobra da šefovi država i vlada EU tokom noćašnje rasparave nisu uspeli da se usaglase ni oko teksta koji bi umesto odluke o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijiom poslao pozitivne poruke Skoplju i Tirani.
Rasprava koja je trajala skoro sedam sati završena je potpunim krahom, u nedostatku jednoglasnog stava.
Naime, kako navodi RSE u izveštaju iz Brisela, u jednom trenutku u toku rasprave, pojavila se ideja da se umesto odluke o otvaranju pregovora izađe s tekstom koji bi služio kao podsticaj za dalje angažovanje oko ovog pitanja.
Nacrt teksta je cirkulisao među delegecijama članica EU ali na kraju nije naišao na podršku svih lidera.
Prema nacrtu teksta, u koji RSE ima uvid, predviđalo se da se lideri slože da je neophodan novi pristup u procesu proširenja (u skladu sa francuskim zahtevom) a Evropska komisija pozvala bi se da izradi novu strategiju do januara 2020.
"Na toj osnovi, Savet će doneti odluku pre Zagrebačkog samita za Zapadni Balkan u maju 2020. godine", stoji u nacrtu koji nije dobio podršku. Oko ovog nacrta su lideri bezuspešno raspravljali skoro četiri sata.
Raspored snage za i protiv nacrta teksta je bio 25 prema tri, saznaje RSE iz diplomatskih izvora. Francuska je, prema tim izvorima, bila protiv bilo kakve formulacije koja bi imala indikaciju moguće odluke oko proširenja, a Holandija i Danska su se protivile mogućnosti da se pošalje pozitivan signal i za Albaniju.
Izvor: EurActiv
